Eva Marija Balaš Stević, poznatija kao Eva Ras, srpska je pozorišna, filmska i televizijska glumica, slikarka i književnica.
- Kod nas neko diktira takve nebuloze, to znate da mene leče od kancera već 15 godina, ja molim nekog da objavi šta sam ja iskusila. Ispada da sam ja pobedila rak, da to nije nikakva opasna bolest, a ja sam invalid već 15 godina, kao i svako ko se bori protiv raka. Imaju dve vrste bolesnika, oni koji umru odmah od toga i mi koji živimo sa tim. To ne znači da smo pobedili. Ispada da je med i mleko što sam ja obolela od kancera, a jedan lekar tvrdi da malignitet koji ja imam, da se to leči. A ja znam koja to imam, kako sam izlečena, da sam rasturena, zato se i zna da se malignitet zaustavi, jer još nije pronađen lek, ali ta bolest uništi i zdrava tkiva. Moje stanje je kada imam snimanja i obaveze, onda se trudim da ne jedem i ne pijem, jer dok ne radim to, onda sam dobro. Dva, tri dana mogu, ali ne mogu 30 dana. Čim jedem, moj organizam može da primi, ali vrlo često je danima raspad sistema, jer ne primi hranu, i stalno mislim da ću umreti od tog napada. Ja sam ozračena, moj probavni trakt je potpuno izgoreo od raznih hemikalija i ko god prođe kroz agresivno lečenje pogubi i organe koji su zdravi. Još nije pronađen lek koji bi se usresredio samo na bolesno tkivo - dodaje glumica.
Najveća tuga joj se desila kada je izgubila supruga Radomira Stevića Ras, a potom i ćerku Krunu Ras. Međutim, književnica je nastavila boru kroz život, iako zavijena u crno, nije odustala, a otkriva i razlog koji joj je pomogao da prebrodi najmračnije dane.
- Ja sam nastavila da se borim, zato što živ čovek mora da ima neki status. Ja da imam porodicu, moj status bi bio da imam unuke, da im spremam knedle, da im peglam gaće. Ali ja nemam nikoga, ja imam svoju profesiju, a pošto je ona javna, ispada da imam ambinciju. Ali ne, ja i sad čekam da umrem, ali kada to bude trebalo, ne mogu sad da sebi izrežem vene. Ja živim zato što je to Božija volja. Nas su od detinjstva vaspitali da brinemo o sebi. Vaše telo i okolina, i sve ono što se vas lično tiče, ne smete zapostavljati, a posle dolaze građanske obaveze i ostale obaveze. Prvo vi, pa onda porodica i onda sve ostalo - ispričala je književnica, a potom se i osvrnula na ono za čim najviše žali.
- Ne žalim ni za čim, tako smo isto vaspitani u veri, da sve što je od Boga to je za mene dobro. Zahvalna sam za sve radosti i tuge koje sam dobila. Najveća tuga mi je to što sam izgubila porodicu i da su tako mladi umrli. Moj muž je umro kada je imao 50 godina, moja ćerka je preminula kada je imala 24 godine - završila je svoju tešku priču Eva.
NE PROPUSTITE
