Na današnji dan pre tri godine napustio nas je proslavljeni glumac i pevač Marinko Madžgalj.
Večiti dečak kako su ga mnogi zvali, rođen je 21. avgusta 1978. godine u Beogradu, ali je odrastao u jednom od najlepših gradova Bokokotorskog zaliva - Kotoru. Diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesorke Gordane Marić. Svoje umeće je pokazao prvenstveno kao glumac, ali i kao voditelj i pevač.
Beskrajnu harizmu je pokazao kroz mnogobrojne likove poput Safeta iz Ranjenog Orla, doktora Koste Božića u Grehu njene majke, Čede Velje iz Crnog Gruje... Na daskama koje život znače se takođe izvanredno pokazao. Odigrao je mnogo značajnih predstava kao što su: “Šine”, “Hamlet”, “Hasanaginica”, “Kako vam drago”, “Zajedno sami” i još mnogim drugim. Najnovije ostvarenje bilo mu je “Tamo i nazad” gde je glumio sa prijateljem i kolegom Andrijom Miloševićem.
Uloga i scena po kojoj je bio najviše prepoznatljiv je uloga Safeta u seriji Ranjeni orao, gde je glumio nežnog momka kome je samo stalo da nekog bezuslovno voli. Te njegove reči i danas odjekuju svima u ušima i primer su mnogima kako i na koji način treba da se poštuje voljena osoba: “Ja vas nikada neću zaboraviti. Ušli ste u moj život kao pjesma i otišli mala bijela gospođice...“. Baš kao što se i sam mnogima urezao u srce i ušao u život kao pesma i otišao negde u ne poznatom pravcu.
Marinko je bio osoba koja je isijavala pozitivnom energijom, a publiku je očarao i kao pevač. Grupa koju je osnovao sa Ognjenom Amidžićem “Flamingosi” doživela je ogroman uspeh, a 2006. godine sa pokojnim pevačem Luisom otpevali su duet „Ludi letnji ples“ sa kojim su osvojili prvo mesto na Beoviziji i trebalo je da nas predstavljaju na evroviziji u Atini, ali nažalost nije došlo do toga zbog nekih drugih okolnosti. Flamingosi su bila grupa koja je očaravala kako mlađu populaciju tako i stariju.
Žurke u to vreme su bile nezamislive bez makar jedne njihove pesme. Poslednje dve pesme “Za sve sam kriv” i “Bože“ su snimili pre Marinkove smrti, ali su objavljene tek tri meseca nakon što nas je on napustio. Te dve pesme i dan danas svima kidaju srce. Bio je izuzetno emotivan i blag, a kroz pesme se to moglo i osetiti.
Nastavak na sledećoj strani...
Njegova ljubav sa koleginicom Dubravkom Mijatović je bila velika. Oni su se upoznali sredinom juna 2007. godine na koktelu povodom snimanja filma „Na lepom plavom Dunavu“. Romansu su u početku krili, ali ljubav između njih je bila sve jača, a nakon godinu i po dana veze Marinko je zaprosio Dubravku, a sudbonosno "da" izgovorili su na tajnom venčanju. 19. novembra 2009. Kruna njihove ljubavi je ćerka Sara.
2015. godine Marinku je dijagnostifikovan rak pankreasa, a bolest je dugo krio od svojih najmilijih. Ubrzo je usledila i prva operacija, a iako je u jednom trenutku javnosti delovalo da se njegovo zdravstveno stanje poboljšava, istina je bila nažalost drugačija. Kada su mu lekari saopštili da mu je ostalo još tri meseca života, on se trudio da ih iskoristi maksimalno do poslednjeg trenutka. Snimao je seriju u Crnoj Gori, išao je na hemoterapije, borio se i provodio svaki momenat sa svojom porodicom.
Dvadeset dana pred smrt krstio se u manastiru Ostrog. Bio je veoma slab i taj čin je jedva izdržao. Ipak, zanimalo ga je kako može još da produži svoj život kroz molitve i duhovan život. U očima mu se videla ta želja.
Nažalost, 26. marta 2016.godine izgubio je borbu i napustio nas. Nakon njegovog odlaska ostala je velika praznina i seta. Njegova ostvarenja ostaće zauvek dobro upamćena, a driljivi stihovi koje je otpevao u svojoj poslednjoj pesmi nikada neće izbledeti.
„Ako te nekada sretnem
hoću da smeješ se ponovo
i da ti vrate svu ljubav
koju sam ti ja jednom odneo...“
NE PROPUSTITE
