Na javnoj sceni je već decenijama, a detalji iz njenog privatnog života malo su poznati javnosti
U strogom centru prestonice, u jednom sokaku Kosančićevog venca stanuje Nada Topčagić već skoro 40 godina, zbog čega je komšije poznaju kao člana porodice.
- Iskrena je i kad je ljuta svi vide, kao i kada je srećna. Brzo se ljuti, a još brže razljuti. Ona je laf, kraljica i najbolja domaćica na svetu - kaže jedan od prvih Nadinih komšija. Pokazujući na sliku Olje Ivanjicki, počinje priču.
- Olja je bila naša komšinica i poklanjala nam je slike. Nada i ona su vrlo slične jer neguju poseban stil u odevanju i izrazu. Ono što je nosila Olja, a što i danas oblači Nada ne bi umeo niko drugi da iznese. Njihova priroda je raskošna i svestrana kao i ono što stvore.
Taca je Nadu videla još kad je prvi put zakoračila u zgradu, kad je pevačica sa suprugom došla da kupi stan davne ‘83. godine.
- Kad je Nada ostala bez žene koja joj je čuvala sina, zamolila me je da ga pazim kod njih u stanu kada ona ide da peva. Imala je malog maltezera s kojim u početku nisam znala šta ću, a onda sam ga zavolela. Kad smo morali da ga uspavamo, preplakale smo Nada i ja mnogo - rekla je Taca, a njen suprug se nadovezuje:
- Nadu zovem tetka jer je svima kao dobra teta, samo donosi nešto i poklanja. Pomaže šta god da treba i ona i njen Zlatko. On me dizao bolesnog i nemoćnog, a ona ne zna se da l‘ bolje sprema salate ili slatko od trešanja ili džem od šipka. Samo nešto donosi sa Tare kad god ode tamo u vikendicu.
Nastavak na sledećoj strani...
Komšije kažu da Nada nikad nije sebe predstavljala kao zvezdu.
- Znamo nekad i da se posvađamo, ali za dan-dva se pomirimo. Nisu to uvrede nego više ubeđivanja. Nije zlopamtilo, više priča i gunđa nego što se ljuti. Prođe nju začas bes jer je dobra žena - ističe komšinica Taca.
Mladog slikara Damira Rada sreli smo u Nadinoj zgradi, a on nam je rekao da joj je upravo pomogao da se spremi za jedan nastup.
- Pomogao sam joj malo oko stajlinga i u narednom periodu ću joj pomagati. Nada i ja imamo zajedničke rituale i svakog dana se viđamo. Lojalan je prijatelj i brižna je, pa ako se ne vidimo u toku dana, obavezno me pozove uveče da pita kako sam. Generacijski jaz između nas uopšte se ne primećuje jer Nada je mlada duhom. Ume da bude vedrija čak i od mene koji sam tridesetak godina mlađi od nje. Kuva za komšije i prijatelje i još nam peva usput - ispričao je Damir.
U Nadinom komšiluku upoznali smo i mladi bračni par Natašu i Igora.
- Ostajali smo po ceo dan na poslu kad smo se pre četiri godine doselili ovde. U 11 sati uveče bismo se vraćali. Jedne večeri kad smo izgladneli kao vukovi, ispred vrata nas je dočekala šerpa sa toplom večerom. To je nam je Nada ostavila. Bili smo u čudu da takva žena postoji - ispričala je Nataša.
U komšiluku Topčagićeve saznali smo i da ona svakog jutra loži vatru u podrumu zgrade odakle je sprovedeno grejanje u njen stan.
- Prvo založi vatru ranom zorom, a onda izvede kucu napolje u šetnju, pa onda ide do Zelenjaka na pijacu. Tamo je svi znaju i nude joj svašta, i što joj treba i što joj ne treba - ispričao nam je jedan fotograf koji stanuje u Nadinoj zgradi.
NE PROPUSTITE
