Uvek se nalazila između dva suprotna sveta, između Požarevca i Rima, patrijarhalnog i modernog.
Nakon operacije i kratkog oporavka zajedno sa majkom odlazi u London. Danica Pavlović je želela da se Milena integriše u engleski umetnički svet. Oduševljena slikala je London, njegove ulice i kuće, a potom napravila izložbu u "Blumsberi galeriji" 1931. godine. Milena Pavlović Barili je bila zadovoljna izložbom, ali njena majka nije bila zadovoljna prodajom. Iznenada se Danica Pavlović razbolela i napustila svoju ćerku. Njenim odlaskom kao da je nastao nov period oslobođenja u životu mlade slikarke. Milena još neko vreme boravi u Londonu, a potom odlazi u Pariz i uprkos majčinoj zabrani biva okružena ljudima koji su je podsećali na oca, stalnog vagabunda koji nikada nije bio sa svojom porodicom. Druži se sa Bretonom, Polom Valerijem, Fargom, Lotom, Kasuom. U galeriji "Mlada Evropa" održava prvu parisku izložbu. Na svoja platna izlila je sve svoje nataložene fantazije, sve svoje snove prepune lepeza, velova, grčkih bogova. Ova izložba je pokazala da se u njoj rodila slikarka blagih snova i nemira. Smatralo se da je Milena Pavlović Barili krenula putem metafizičkog slikarstva. Njena najbolja dela su"„Devojka s velom", "Devojka s lampom", "Slikarka sa strelcem" i ključno delo "Autoportret".
Direktor galerije Antonio Anjante postaje njen obožavalac. Tajanstvena Milena nije bila zainteresovana za svoje udvarače. Ovom izložbom izašla je iz uštogljenog akademizma. Tadašnji nadrealisti su je uznemirili, a Lot dotukao. Iskritikovao je njene slike, te kazao da nipošto ne treba da slika portete. ž
Parizom su počele da kruže priče kako je Milena u incestuoznoj vezi sa majkom, koje je proširio Sava Šumanović, da bi kasnije to demantovao, kazavši da je te priče plasirao Vaše, kome se Milena izuzetno dopala. Ona je bila zblanuta i šokirana. Muza Lotovog kružoka, slikarka Kiki objasnila je Mileni da treba da pronađe muškarca, kako bi demantovala svoje ljubomorne udvarače. Ubrzo se zaljubila u jednog pijanistu iz jugoistočne Azije, ali o tome nema mnogo zapisa.
Talentovana slikarka ubrzo odlazi u Rim kod oca. Tamo otvara izložbu na kojoj se okupilo mnoštvo italijanskih grofica i markiza, pesnika i kritičara. Milena je blistala. Tada joj je italijanska vlada ponudila državljanstvo, što je ona odbila. Mogo je volela Jugoslaviju, ali predstavnici tadašnje jugoslovenske ambasade nisu došli na njenu izložbu i odbili su da joj pomognu u finansijskoj krizi.
Ubrzo je otkrila opus i dela Dantea Gabrijela Rosetija i prerafaelističko slikarstvo. Ono ju je u potpunosti promenilo, formiralo njenu duhovnu sigurnost i razjasnilo neke večne dileme. Rosetijeva "Beata Beatriks" našla je svoj odraz u mnogim Mileninim slikama kao što su "Usnula lepotica", "Melanholija" i mnoge druge. Njene slike pune su dinamike, akcije i pokreta. Na njima nema mira i statičnosti. I sama je bila takva. Često je radila autoportrete. Na prvim autoportretima primjetni su njeni uplašeni pogledi. Već na autoportretu iz 1936. godine vidi se promena, pogled joj je odavao tajnu.
Nastavak pročitaje na sledećoj strani...
