Bacila je sve niz reku, Ostani đubre do kraja, Ena, Selma, Ne daje se Ines...
Kada se pomene pesma "Bacila je sve niz reku" svima je to asocijacija na grupu Index, međutim, nju je za Davorina Popovića napisao Kemal Monteno.
Davor je imao curu, bili su pred brakom. Velika je to ljubav bila. I njoj se ukaže prilika da ide u Ameriku. Ali već je bila trudna i ona se odluči da abortira. Tako je nastao taj deo: nosila je našu ljubav, našu sreću prvi cvet, bacila je sve niz reku i pošla u drugi svet", ispričao je u jednom intervju Kemal.
Nakon dugo godina na jednom nastupu u Švedskoj Davor je ugledao u publici devojku, krenuo je da je traži, međutim nije uspeo. U isto vreme dok je pisao za Davora pesmu, Kemal se zaljubio u izvesnu devojku iz Čapljine:
Šta ću, zaljubio se. Pođem u Čapljinu nju da potražim, odem onim ćirom do tamo. Lutam, gledam hoću li je negde sresti, ništa ne znam, ni gde živi, ma ništa. Idem tako po onoj Čapljini, leto, osamdeset stepeni, i odjednom, na nekom ćošku, stoji ona, bosa, a oko nje – cveće. Prodaje cveće. I meni tako ta slika ostane. Tako nastane deoo „stajala je usred bašte ko najlepši cvet“", objasnio je Monteno.
Svako ko je bar jednom bio zaljubljen u devojku koja nosi ime Tamara posvećivao joj je istoimenu pesmu od Borisa Novkovića. Prema njegovim rečima, on je za vreme srednje škole napisao ovu pesmu, po uzoru na ljubavnu priču svog prijatelja koji je raskinuo sa devojkom. Nekoliko godina kasnije kada je saznala da se radi o njoj, javila se njegovom prijatelju, ali od pomirenja nije bilo ništa.
Pesma je nastala jednostavno, tad sam bio klinac, tinejdžer, imao sam 17 godina. Napravio sam pesmu, ali sam imao problem s tekstom jer sam tad pisao sve pesme na engleskom. Nazvao sam prijatelja koji mi je došao u pomoć i zajedno smo seli. Uzor nam je bio jedan prijatelj koji je doživio jednu tragičnu ljubav za zaista jednom Tamarom i tako je nastao tekst", rekao je Novković jednom prilikom.
Važila je za jednu od najtraženijih jugoslovenih mankenki, Biljana Nevajda Šević od Bore Đorđevića tadašnjeg dečka u amanet je dobila čak dve pesme. Prva "Ostani đubre do kraja" nastala je nakon njihovog raskida i Biljaninog odlaska u Sarajevo.
Bilo je veče. Zvoni telefon, javlja se Bora. Moli me da se nađemo "Pod lipom" da mi pročita pesmu koju mi je napisao. Spremim se i odem da ga vidim, kad tamo… Baš kao u pesmi: "Dok stoji za šankom delimično pijan, mrzeći pomalo i sebe i druge, ubija lagano konjak, cigarete". Sednemo za sto i on mi onako u cugu, iz svoje čuvene sveščice, u koju je zapisivao stihove, pročita: "Nisam od onih koji cvile, više te nemam i šta tu mogu, bar se nasmeši kada me vidiš, ostani đubre do kraja!" U prvi mah mi je to "đubre" zvučalo pomalo grubo, ali kad sam shvatila da je to "đubre" zapravo jedna opasna, fenomenalna osoba kojom je on očaran, a ona ga nemilosrdno ostavlja, definitivno mi se dopala pesma! Međutim, to je bilo sve. U tom trenutku nije izazvala nikakav potres u meni. Sećam se da sam čak bila ravnodušna i kada su tu stvar puštali na mojoj svadbi. Uošte me nije doticala", ispričala je jednom prilikom Biljana i dodala kako je pesma "Dva dinara druže" nastala iste večeri nakon što je otišla zauvek od Bore.
NE PROPUSTITE
