Folker Džej Ramadanovski odrastao je u samom srcu Beograda, u kome je završio osnovnu školu, obožavao učiteljicu, pevao na priredbama, ali i šibicario, krao, pa nakon popravnog doma započeo muzičku karijeru koja i danas traje.
Komšiluk ga opisuje kao večitog boema i veseljaka, a otkrili su nam i da je jedno vreme radio u obližnjoj farbari.
- Džej je pravi Dorćolac, znam ga od malih nogu. To staro društvo se okupljalo u jednoj kafani koja je davnih dana zatvorena. Njega su svi poznavali, uvek se pojavljivao i svirao tarabuku. Tada je još tinejdžer bio, a uvek je bio veseo i ljudi su ga voleli. Nikad nije bio stipsa, voleo je da daje i da časti ljude, kad ima, delio je sa svima. Ovde je išao u osnovnu školu, jedno vreme je bio u popravnom domu, a kad je izašao zaposlio se u farbari. Sedam dana je radio i dao otkaz, tad nam je govorio: „Ja uđem garav, a izađem sav crven od farbe” - otkriva Džejov komšija Dušan.
Direktor škole „Braća Baruh” koju je Džej pohađao otkrio je nove detalje...
Nastavak na sledećoj strani...
- Džej je išao kod nas u školu, učiteljica mu je bila Danica Pekić. Ona ga je na ulici našla uplakanog i dovela ga da uči školu. Govorio je da mu je ona kao majka i da nije bilo nje nikad ne bi izašao na pravi put. Kupila mu je knjige, odeću i brinula o njemu. Bio je na jednoj proslavi škole, pa je o Danici kroz suze pričao, mnogo ju je voleo - ispričao je Dragomir Ivanović.
NE PROPUSTITE
Novinari Blica posetili su i poznatu piceriju koju pevač često posećuje, a za folkera nisu izostale reči hvale.
- Džej je uvek raspoložen, galantan i ljubazan. Voli da sedne da popije kafu i kiselu vodu, nekad uz to i rakijicu. Za njega vam ovde niko neće reći nijednu lošu reč, svi ga volimo - rekli su u piceriji koja je folkerovo omiljeno mesto u kraju.
Jedan od starosedelaca poručio je da je, uprkos tome što je bio problematičan i odrastao u teškim uslovima, Ramadanovski ipak “postao čovek”.
- Džej je odrastao na ovim ulicama. Jedno vreme je šibicario, krao i bio problematičan, mnogo je pio. Uprkos tome je svima bio drag, ali pričalo se da je pošao pogrešnim putem i da će sve da izgubi. Međutim, to ipak nije tako. Svaka mu čast, čak je i stan kupio i obezbedio se, postao je pravi čovek. Živeo je tu u barakama odakle su ih proterali, pa sve porušili kako bi se sad nešto gradilo. Priča se sad da stan ovde prodaje, ali mi ga često srećemo u kafanici na uglu.
Komšinice iz ulaza gde Džej živi kažu da je pravi boem, veseljak i dobar komšija.
Viđaju ga kako s unukom i ćerkom ponekad prošeta, ali zeta Adila još uvek ne viđaju u kraju.
NE PROPUSTITE
