Folker Džej Ramadanovski odrastao je u samom srcu Beograda, u kome je završio osnovnu školu, obožavao učiteljicu, pevao na priredbama, ali i šibicario, krao, pa nakon popravnog doma započeo muzičku karijeru koja i danas traje.
Komšiluk ga opisuje kao večitog boema i veseljaka, a otkrili su nam i da je jedno vreme radio u obližnjoj farbari.
- Džej je pravi Dorćolac, znam ga od malih nogu. To staro društvo se okupljalo u jednoj kafani koja je davnih dana zatvorena. Njega su svi poznavali, uvek se pojavljivao i svirao tarabuku. Tada je još tinejdžer bio, a uvek je bio veseo i ljudi su ga voleli. Nikad nije bio stipsa, voleo je da daje i da časti ljude, kad ima, delio je sa svima. Ovde je išao u osnovnu školu, jedno vreme je bio u popravnom domu, a kad je izašao zaposlio se u farbari. Sedam dana je radio i dao otkaz, tad nam je govorio: „Ja uđem garav, a izađem sav crven od farbe” - otkriva Džejov komšija Dušan.
Direktor škole „Braća Baruh” koju je Džej pohađao otkrio je nove detalje...
Nastavak na sledećoj strani...
