Glumica, voditeljka i nekadašnja pevačica Suzana Mančić odrasla je nadomak Doma sindikata i u ranom detinjstvu igrala se u Pionirskom parku.
– Sećam se prednovogodišnje atmosfere na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa, gde su se prodavale sečene jelke. Pamtim i kada su se u radnji pojavile čaše od nesalomivog stakla, što sam ja shvatila bukvalno, pa sam ih bacala sa trećeg sprata dovikujući ocu Aleksandru: Tata, vidiš da nisu nesalomive! Od hrane nisam podnosila spanać koji danas obožavam – kaže nekadašnja Titova pionirka.
- Tito je bio idol celoj mojoj generaciji. Bila sam pionirka i mama mi je za slet sašila belu haljinicu. U školi smo pisali spomenare u kojima smo otkrivali početna slova imena svojih simpatija. Hobi mi je bio sakupljanje salveta, naročito japanskih, onih najtananijih.
Išla je uporedo u osnovnu i baletsku školu. Kasnije sam patila što se nisam ostvarila kao balerina, a sve zato što je jedan ruski pedagog rekao da sam previsoka. Karijeru sam počela kao pevačica i mada sam završila Pravni fakultet, potpuno sam se inficirala estradom i u tom svetu ostala do danas – priseća se Suzana.
Bejbi karton:
Mesto i datum rođenja: 22.11.1956. u Beogradu
Težina i dužina na rođenju: 5, 150 kg, 52 cm
Prva izgovorena reč i sa koliko meseci: Mama,
Omiljena bajka: Ježeva kućica
Omiljeni crtani film: Snežana i sedam patuljaka
Tekst je objavljen u 133. broju magazina Story osmog aprila 2008. godine.
