Rada Manojlović: Neću pod nož, silikoni više nisu u modi

Nakon pro­blema s le­đi­ma, gla­som i imu­ni­te­tom, pevačica otkriva kako je u potpunosti pro­me­nila­ svoje navike i kaže da je odustala od estetske hirurgije

Pe­va­či­ca Ra­da Ma­no­j­lo­vić je pri­rod­na, svo­ja i dru­ga­či­ja od mno­gih ko­le­gi­ni­ca. Po­sled­njih de­set go­di­na ona je ni­za­la hi­to­ve „Ma­ra­ka­na“, „Ni­ka­da vi­še“, „Me­tro­po­la“, „Bi­se­ri i svi­la“, „Po­la dva“, „Dva pro­mi­la“, ko­je slu­ša­ju sve ge­ne­ra­ci­je, ali nju sla­va ni­ma­lo ni­je pro­me­ni­la. Po­sled­njih de­set go­di­na ra­di pu­nom pa­rom, što ju je ko­šta­lo zdra­vlja. Ima­la je pro­blem s le­đi­ma, mo­gla je da osta­ne bez gla­sa, pao joj je imu­ni­tet, zbog če­ga je če­sto bi­la pre­hla­đe­na, ali, na nje­nu sre­ću, sve te ne­da­će sa­da su iza nje. Ka­ko ka­že, po­sle sve­ga što joj se de­si­lo i svih po­se­ta le­ka­ri­ma nau­či­la je da ce­ni se­be i svo­je zdra­vlje i zbog to­ga je pro­me­ni­la na­čin ži­vo­ta.

 Po­če­la sam zdra­vi­je da se hra­nim, vi­še spa­vam i čvr­sto sam re­ši­la da se oslobodim stre­sa. Vi­še se ne ne­r­vi­ram zbog ne­bi­t­nih stva­ri. Do sa­da sam va­di­la krv na po­la go­di­ne, ali sa­da to če­šće ra­dim. Zdra­vlje mi je na pr­vom me­stu. Upor­no se tru­dim da sve pos­ti­g­nem, a da ga ne na­ru­šim. Je­di­no s či­me se sa­da bo­rim je­su nes­pa­va­nje i stal­na pu­to­va­nja. Ma­l­te­ne sva­ki dan me­njam dr­ža­vu. Sve je to ko­šta­lo mo­je te­lo. Je­sam ra­do­ho­lik, ali sam odlu­či­la da ma­lo uspo­rim," ka­že jed­na od na­j­po­pu­lar­ni­jih zve­zdi „Gran­da“.

Osim što je pro­me­ni­la mno­ge ži­vo­t­ne na­vi­ke, Ra­da je odu­sta­la i od odla­ska kod este­t­skog hi­ru­r­ga. Iako je vi­še pu­ta na­ja­vi­la da će po­ve­ća­ti gru­di i usne i sma­nji­ti nos, sa­da je da­le­ko od te ideje.

Ne mo­gu da ka­žem da sam ne­za­do­vo­lj­na svo­jim izgle­dom, na­pro­tiv. Vo­lim što sam pri­rod­na i dru­ga­či­ja, ali opet zbog ne­kih ode­v­nih ko­m­bi­na­ci­ja sva­ka­ko bi bi­lo do­bro na­do­me­sti­ti ne­dos­ta­t­ke ko­je sva­ka že­na ima. Pe­va­či­ce na sce­ni i na­stu­pi­ma uvek mo­ra­ju da bu­du bes­pre­kor­no sre­đe­ne i le­po obu­če­ne. Ali sce­n­ska ga­r­de­ro­ba tre­ba da se ra­zli­ku­je od one ko­ju no­si­mo sva­ki dan. Ta­ko je bar u mom slu­ča­ju. Ne vo­lim uli­com da idem u kra­t­kim šo­r­t­se­vi­ma i mi­ni-su­k­nja­ma, ni­ti na sce­ni no­sim tre­ne­r­ke. Veo­ma po­štu­jem svo­ju pu­bli­ku i tru­dim se da uvek bu­dem u tre­n­du. Zna­te ka­ko, ove du­ge i le­pe no­ge tre­ba da se vi­de. Sre­ćom, u mo­joj po­ro­di­ci su svi vi­t­ki i za­te­g­nu­ti kao stre­le. Ia­ko sam ra­z­mi­šlja­la da po­se­tim hi­ru­r­ga, od to­ga sam odu­sta­la," pri­ča Ra­da, ko­ju je i otac Ra­de Ma­no­j­lo­vić sa­ve­to­vao da ni­ka­ko ne di­ra ono što joj je pri­ro­da da­la.

 

Ugo­ji­la sam se pet ki­lo­gra­ma i gru­di su mi po­ra­sle. Ta­ta mi je ulio taj strah i ne že­lim da idem pod nož. Ako ni­je pre­ka po­tre­ba, za­što da me se­ku. Moj osmeh je moj za­čin, a si­li­ko­ni vi­še ni­su u mo­di," za­vr­ša­va pe­va­či­ca.