Jedan od najboljih ženskih vokala ikada, dama čije pesme nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, Areta Frenklin, nedavno je održala humanitarni koncert za prikupljanje novca namenjenog muzičkom obrazovanju siromašne dece, a kao specijalan gost bivša američka državna sekretarka Kondoliza Rajs pratila ju je na klaviru. Ovom prilikom kraljica soul muzike zahvalila je svojim brojnim obožavateljima što su gotovo pet decenija uz nju i što su joj tokom svih tih godina ulili snagu da se kroz život bori pesmom. S
lavna pevačica, kompozitorka i pijanistkinja, rođena je 25. marta 1942. godine kao peto dete baptističkog sveštenika Klarensa La Vona Frenklina i pevačice i pijanistkinje Barbare Sigers. Njih dvoje su pre Arete već imali tri ćerke i jednog sina, ali mnogobrojna porodica nije bila dovoljan razlog da se održi njihov brak, pa su se razveli kada je danas slavnoj pevačici bilo šest godina. Ovaj događaj veoma je uticao na njen život, jer se sa sestrama i bratom preselila kod bake Rejčel Frenklin koja joj je bila najveća podrška u životu, a kada je Areta napunila deset godina, majka joj je posle kratke, ali teške, bolesti preminula.
- Ni ne sećam se kako je izgledao moj život dok su mama i tata bili zajedno. Pamtim da su se veoma često svađali, a da smo moje sestre i ja u tim trenucima puštale što glasniju muziku, kako ne bismo čule ružne reči koje su jedno drugom upućivali. Možda grubo zvuči, ali mi je bilo pomalo drago kada su se rastali a nas poslali kod bake, koju smo od milošte zvali big mama - opisuje pevačica čije se pesme nalaze na listama najslušanijih ikada.
Smrt majke i odlazak oca događaji su koji su veoma uticali na pevačicin život jer je od tada bila prepuštena sebi, pošto baka nije imala dovoljno vremena za svu unučad.
- Kada mi je majka preminula, odrasla sam preko noći. Baka i tetke su pazile na nas, ali to nije bilo to. Nisam imala detinjstvo u klasičnom smislu te reči, brinula sam o sestrama, a i one o meni. Međutim, nije isto kada ne osećaš baš nikakvu roditeljsku ljubav - priča Areta koja je sa trinaest godina počela da se bavi pevanjem, a sa četrnaest snimila je prvi album crkvene muzike pod nazivom Songs of Faith.
Međutim, iste godine kada je objavila svoju prvu ploču, Areta je zatrudnela pa je na neko vreme morala da se povuče iz posla, a kasnije se opredelila za pop muziku. O svojoj trudnoći nikada nije volela da priča, a činjenica da je i posle dve godine po drugi put ostala u blagoslovenom stanju i da ponovo nije želela da otkriva detalje, navela je medije da pomisle kako je u tom periodu bila u ljubavi sa oženjenim čovekom.
- Veoma mlada sam postala majka. Sa četrnaest godina rodila sam sina Klarensa, a posle dve godine i Edvarda. Nikada im nisam rekla ko im je otac, niti ću to učiniti. Znam da je to sebično, ali jednostavno to je tajna koju ću odneti u grob - kaže dama koja se zbog greške iz mladosti kasnije godinama kajala.
Kako bi nastavila sa karijerom koja joj je tada značila mnogo, sinove je ostavila kod bake Rejčel koja je i nju odgajala. Iako joj je to tada izgledalo kao idealno rešenje, danas taj postupak navodi kao fatalnu grešku koju pripisuje svojoj nezrelosti.
- Istinita je izreka: Mladost ludost! Znam da u tom trenutku nisam bila dobra majka, napravila sam grešku što sam sinove ostavila kod moje bake, ali nisam imala izbora. Bio mi je potreban novac da bih ih izdržavala, a umela sam jedino da pevam. Njima nikada ništa nije falilo u materijalnom smislu, ali se kajem što sam im uskratila majčinsku ljubav i zameram sebi što nisam učestvovala u njihovom odrastanju. Kasnije kada sam malo stala na noge i postala neko i nešto, trudila sam se da im se što više posvetim. Oni su moji zlatni dečaci - kaže pevačica.
I dok je Aretina karijera išla uzlaznom putanjom, a narod je sve više voleo i divio se njenom glasu, turbulentnim ljubavnim životom počela je da skreće pažnju javnosti ka sebi kao ženi, a ne samo kao pevačici. Početkom šezdesetih godina prošlog veka strasno se zaljubila u kućnog prijatelja svoje porodice Teda Vajta, a iako se njen otac žustro protivio toj ljubavi, njih dvoje su se venčali 1961. godine.
- Moj otac je branio našu ljubav i bio je veoma ljut kad je saznao da ću se udati za Teda, ali nikada nisam marila za ono što drugi govore. Bila sam pravi sanjar i duboko verovala da ćemo ostati zajedno do kraja života. Divno smo se slagali, Ted je postao moj menadžer i putovao je sa mnom, a kada se 1964. godine rodio naš sin Tedi, nas dvoje smo se otuđili. Pokušali smo da spasemo brak, ali se naša bajka posle devet godina završila. Nisam bila tužna kada je ljubav pukla, nisam bila ni razočarana, ali sam mislila da nikada neću moći ponovo da volim. Smatrala sam da je to kraj, jer su me učili da se voli samo jednom, što nije tačno, posle toga sam se zaljubljivala još dosta puta - priseća se slavna pevačica koja je 1987. godine postala prva žena čije je ime uvršteno u kuću Rock and Roll Hall of Fame.
Nakon razvoda, zbog koga kako i sama kaže nije puno patila, otpočela je svoju romansu sa čovekom koji joj je organizovao turneje, Kenom Konginhanom, a novine su tada pisale da je on bio jedan od razloga zbog koga se rastala od svog prvog supruga. Njih dvoje su bili u vezi sedam godina, a za to vreme dobili su i sina Kelfa.
- Nas dvoje je spojila strast prema muzici, bili smo veoma dobri prijatelji, a onda smo otkrili da među nama postoji neka hemija. Posle dužeg vremena u Kenovom zagrljaju osećala sam se kao prava žena. Bio je dobroćudan i ćutljiv, iako nikada ranije nisam volela takve ljude. Vratio mi je veru u ljubav i pokazao mi je da je moguće nekog voleti bez trunke rezerve i osećaja da partneru dugujete pažnju samo zato što je pored vas. Naš sin Kelf plod je velikog razumevanja i emocija koje i danas traju. Ipak, posle sedam godina, shvatili smo da je bolje da se raziđemo i vratimo vreme kada smo bili samo dobri drugovi - kaže Areta čija je pesma Say a Little Prayer for you najčešće obrađivana numera u holivudskim filmskim ostvarenjima.
Dve godine pošto se rastala od svog emotivnog partnera u miru i slozi, upoznala je glumca Glina Turmana koji je redovno dolazio u crkvu njenog oca. I u njega se zaljubila na prvi pogled, a venčali su se posle nekoliko meseci zabavljanja. Ipak, i to poglavlje njenog života završilo se razvodom, a onda je rešila da se više ne predaje tako lako muškarcima.
- Sve moje partnere volela sam čistog srca i bila im verna kako samo žena ume da bude. Zbog svih njih sam noću plakala jer su me bolele sitnice, nepravde i svađe. Ne volim da se prepirem i zato sam i odlazila od njih, a sa Glinom sam se razvela posle šest godina. Toliko je bilo sasvim dovoljno da budemo zajedno, a sve ostalo bilo bi mučenje i za njega i za mene. Posle njega donela sam konačnu odluku: ne predajem se više tako lako. Moj najveći problem je što sam, iako mnogi tvrde sa godinama postala mudrija i zrelija, uvek slušala ovo moje ludo srce koje kuca u ritmu soula i džeza i stalno mi nadvija nad glavom neki crni oblak tuge i čemera kog nikako ne mogu da se oslobodim - isticala je pevačica koja je svom glumcu posvetila pesmu A Different world.
Kao najmlađa u porodici, Areta je nadživela sve sestre i brata i teško je podnela svaki put kada je smrt zakucala na vrata nekog njenog bližnjeg, ali kako je vreme prolazilo, naučila je da živi i sa tim osećajem.
- I kada sam bila mlađa, a i sada, uvek sam bila veliki borac i nisam želela da zavisim ni od koga. To nije lako, ali čovek ni ne zna na šta je sve spreman i koliki teret može da ponese dok mu ga život ne servira. Najteže mi je bilo kada sam počela da gubim članove porodice. Tada mi se srce raspadalo, a duša mi je plakala, iako moje suze niko nikada nije video - tvrdi dama koja u svojoj kolekciji ima osamnaest Gremi nagrada.
Kao žena koja je oduvek bila borac za ljudska prava, Areta je često u svom životu isticala da se njen svet sastoji od muškaraca koji su njena snaga i podrška u svakom teškom trenutku koji je preživela.
- Moji sinovi su moj svet. Oni su moja sigurna luka i drago mi je što se svi vole, iako nisu od istih očeva. Mi smo mala vojska koja se drži zajedno i bori se kako zna i ume u ovom surovom svetu. Iako mnogi tvrde da sam hrabra i neustrašiva, da nema njih verovatno bih do sada mnogo puta umrla i predala se, ali mi oni svojim postojanjem to nikada nisu dozvolili. Hvala im zbog toga do neba. Možda nisam bila uvek uz njih, nisam bila mama u klasičnom smislu te reči, ali sam ih uvek volela više od sebe i žrtvovala se zbog njih. Oni to osećaju pa se zbog toga tako dobro slažemo - kaže pevačica.
Iako joj niko, kada je reč o njenom glasu, nikada ništa nije mogao da zameri, zbog boje svoje kože ponekad nije dobijala priznanja koja je zasluživala, a sve se promenilo prošle godine kada je zapevala na inauguraciji predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame.
- Uvek sam se borila za rasnu ravnopravnost, ali u ovom okrutnom svetu moj narod je mnogo propatio. Konačno, prošle godine kada je Barak Obama postao naš predsednik, shvatila sam da je došlo vreme da smo svi jednaki i drago mi je da sam to doživela - kaže Areta.
Priredila: Aleksandra Dimitrijević
