Poslednjeg dana 2016. godine pevačica Danica Karić (31) izgovorila je sudbonosno da svom izabraniku, bivšem rukometašu Nikoli Stojilkoviću (26). Njihovo venčanje upriličeno je u najluđoj noći u prisustvu brojne porodice i prijatelja u Vili Jelena, koja je praznično dekorisana specijalno za ovu priliku. Samo dan pre svadbene ceremonije, Daničin otac Bogoljub Karić vratio se u Srbiju posle jedanaest godina, što je ovo slavlje učinilo potpunim.
U prvom intervjuu posle venčanja, Danica iznosi utiske s magične proslave ljubavi, priseća se trenutka kada je prvi put ugledala svog izabranika i otkriva da je bila presrećna kada je saznala da je u blagoslovenom stanju.
Story: Kako je počela vaša ljubavna priča, sećate li se trenutka kada ste prvi put ugledali jedno drugo?
- Upoznali smo se na venčanju dragih prijatelja dok smo čekali u redu da se slikamo s mladencima. Pričali smo, a onda smo i plesali, gledali se na toj svadbi. Nikola će reći da sam ga posmatrala celo veče dok ja tvrdim da je on mene gledao sve vreme. Ipak, na kraju večeri nisam više želela da čekam, pa sam mu rekla da me poljubi i on je to konačno uradio! Od tada se nismo razdvojili. Magija je zaista moguća. Mi smo je osetili tada i svakog narednog dana zajedno!
Story: Danice, kako ste znali da je Nikola onaj pravi, idealan čovek za vas?
- On jeste idealan čovek za mene i to ne kažem olako, već je zaista tako. Znala sam šta želim, molila se Bogu da mi donese takvog čoveka. Bilo mi je najbitnije da to bude muškarac koji će podržavati moj razvoj u životu, koji će mi dati slobodu, jer iskrena, zdrava ljubav i jeste sloboda. Kada smo se upoznali, govorili smo jedno drugom: Danas je divno, sutra ne znamo šta će biti niti želimo da znamo. Daj da uživamo u ovome što imamo sada. I tako, iz dana u dan, naša ljubav bivala je sve jača, a radost se uvećavala. On je čovek koji je otvoren, iskren, dobrota prosto isijava iz njegovih očiju. U to sam se zaljubila! Osvojile su me njegova stabilnost, snaga, fleksibilnost i opuštenost. On je moj oslonac i podrška. Ugravirali smo na burmama Ljubav. Sloboda. Radost zato što je to nama najbitnije. Oboje u to verujemo i zato smo tako lepo i lako jedno drugom legli.
Nastavak na sledećoj strani...
Story: Nikola, šta je vas privuklo kod Danice?
- Sve! Njena čista i iskrena duša kao kod novorođene bebe, humanost, pozitivan duh i stav, gledanje na ljude i život, njena energija koja pomaže ljudima i isceljuje ih. Dana je veliki čovek, osoba kao što je ona jednom se rađa i nikad više! Gde god da se pojavi ona širi sreću, radost i ljubav.
Story: Danice, kako vas je suprug zaprosio?
- Mi smo pričali o tome i kroz razgovor odlučili da se uzmemo. Nikola me nije ni zaprosio, rešili smo da se venčamo, saopštili našim roditeljima i kumovima, zakazali svadbu. Posle toga rekla sam mu: Zaprosi me kada želiš do svadbe. Ne brini, ako to ne učiniš, ja ću tebe! On je organizovao nešto posebno. Osetila sam da će me tog dana zaprositi, ali nisam mogla da zamislim kako će režirati ceo film. Prosidba je bila magična, kao i sve što se s nama dešava, izgleda! Bili smo u autu, Nikola me je vodio do Vlasinskog jezera, bilo je toliko lepo da sam htela još u automobilu da mu kažem: Ako ikada želiš da me zaprosiš, ovaj dan i ovo mesto idealni su za to! I tako je i bilo! Prišla mi je neka gospođa, pitala me da li mogu da slikam nju i njenog supruga i kako su se namestili, trenutak pre nego što sam htela da škljocnem, spustili su bilbord na kom je bila napisana poruka za mene! Kad sam se okrenula, Nikola je bio na kolenima s prstenom! Plakali smo i veselili se! Bilo je prelepo! To je trenutak koji ću pamtiti celog života.
Story: Nikola, kako ste znali da je Danica žena za vas, jeste li dugo razmišljali o prosidbi?
- Duboko u sebi znao sam posle drugog viđanja da je to to. Što bi naš narod rekao, razumeli smo se na prvu loptu. O prosidbi nisam razmišljao mnogo jer sam znao šta želim, ali planirao sam je dugo, hteo sam da to bude nešto posebno, što je i bilo. Imao sam slatke muke, obilazio teren, gledao, planirao kako da to bude idealno i savršeno, plašio se da ne bude loše vreme, kiša… Ali Bog nas je pogledao i rekao da to bude taj dan i bilo je idealno, magično, sneg i sunce istovremeno, puno emocija, svi smo plakali. Pamtićemo to dok smo živi!
Story: Vaša veza traje nekoliko meseci, kako ste znali da ste spremni za brak i da ceo život provedete zajedno?
- Ne verujem da iko može da garantuje bilo kome trajanje zauvek. To je ideja i želja, ali verujem da je prevelika odgovornost i stres za jedan par da tako razmišlja. Mi smo zaista idealan spoj, delimo iste vrednosti, a verujem da je to stub jedne veze. Ako su vrednosti različite, onda je vrlo teško, skoro nemoguće da veza opstane. U ljubavi nema garancija, ako je božja volja takva, naša veza opstaće i razvijaće se s vremenom u sve lepšu i biće sve više radosti. Naša želja je da budemo iskreni, razgovaramo o svemu, budemo otvoreni, a jedina garancija koju možemo da damo jedno drugom jeste da ćemo učiniti sve da bude tako. Neka nas Bog vodi dalje, a mi radosno pratimo.
Story: Koje osobine cenite jedno kod drugog?
Danica: Nikola je pun ljubavi i radosti, a takva sam i ja, to je ono što najviše volim kod njega! Neiskvaren je, ima radost deteta, druželjubiv je, stabilan, jaka ličnost, pun zdravog samopouzdanja.
Nikola: Njen human rad, kreativnost, neuništiva je, veoma je vredna, radi po ceo dan i noć, stvara.
Story: Kako ste proveli momačko i devojačko veče?
- Momačko veče bilo je posebno. Nikola i ja bili smo na večeri s porodicom i kumovima, a onda su momci nastavili uz muziku! Moje devojačko veče provela sam u društvu sestara. Organizovala sam žurku mladog meseca. Bila je to divna noć puna emocija i ljubavi. Priredila sam jednu zvučnu kupku i meditaciju u kojoj smo otpustile sve ono što više nije za nas dobro, a posle smo u korenu jedne divne masline zasadile svoje želje za 2017. godinu. Zatim je svaka sestra držala burme dok je zamislila želju za nas mladence. Nakon toga, usledila je muzika i ples. Hvala sestrama što su sa mnom podelile nešto što meni mnogo znači i uz božju volju, 2017. doneće nam sve što smo poželele.
Nastavak na sledećoj strani...
Story: Zašto ste odabrali baš 31. decembar za dan venčanja?
- Kada smo razgovarali o venčanju, setila sam se kako porodica planira da se okupi za Novu godinu, pa sam pomislila da je to idealan dan za svadbu! Retkost je da baš svi budemo zajedno, a ovo slavlje nas je povezalo i dovelo sve Kariće iz celog sveta u Beograd.
Story: Po čemu ćete pamtiti zabavu u Vili Jelena?
- Svi smo komentarisali kako nikada nismo videli toliko veselih ljudi na jednom mestu. Takva atmosfera bila je od samog početka, svi su bili na nogama, cela sala plesala je i pevala. To je retkost. Menadžment Vile Jelena i celo osoblje sjajno su uradili svoj posao. Bend Milice Babić napravio je odličnu atmosferu. Svi naši prijatelji koji su bili u mogućnosti da dođu, bili su sa nama i otpevali par pesama, od Cece Ražnatović do Miroslava Ilića i Merime Njegomir. I Đani je došao nakratko da nam otpeva nekoliko pesama, bilo je to moje iznenađenje za Nikolu! Takođe, moja majka Milanka uzela je mikrofon i pevala, baš kao i strina Hafa. Rekli smo svima da nema potrebe da nam donose poklone, nego da doniraju fondaciji i štićenicima Prihvatilišta za decu Beograd. Već pet godina pomažem prihvatilištu i deci, što direktno, što kroz programe moje fondacije Umetnost. Sloboda. Snaga, čiji su korisnici deca tog i drugih domova. Koverte koje smo dobili donirali smo u te svrhe. Pored toga, deca iz prihvatilišta crtala su po kovertama naših pozivnica. Želeli smo da i oni budu deo venčanja i hvala im što su doprineli da naša svadba bude još magičnija.
Story: Ko je bio zadužen za dekoraciju?
- Sestra i ja želele smo da cela sala bude u duhu Božića i Nove godine. Hteli smo pravu prazničnu čaroliju, a manje svadbarski ambijent. Verujem da smo uspele u tome i zahvaljujem celom timu koji je doprineo da Vila Jelena izgleda magično te noći! Svaki gost dobio je na poklon drvce koje će zasaditi simbolično za zdrav razvoj naše ljubavi.
Story: Jeste li imali prilike da čujete kako su se vaše zvanice provele?
- Iskreno, tog dana bilo je teško posvetiti se svima, izvinjavam se što nisam uspela da ispoštujem svakog gosta, to je naprosto bilo nemoguće. Nikola je uspeo da pozdravi sve, ja sam morala da se odmaram redovno, zbog bebe. Posle su nas svi zvali, pisali poruke, slali čestitke. Zaista je svako rekao da se dugo nije bolje proveo i da nije video veselije slavlje u životu!
Story: Danice, da li je bilo teško izabrati toaletu za taj dan, jeste li dugo razmišljali?
- Venčanicu sam našla deset dana pred venčanje. Imala sam jednu haljinu u koju sam želela da se presvučem, ali venčanicu nisam još bila našla. Moje sestre odvele su me do grada i probala sam jednu, drugu, treću i to nije bilo to. Pitala sam moje anđele: Da li ovde postoji moja venčanica? Ona prava za mene? Glas u mojoj glavi odgovorio je: Sledeća je tvoja. Probala sam je i to je bilo to! Predivna! Gospođa koja me je oblačila rekla mi je da se venčanica zove baš kao i ja, Danica. Bio je to još jedan u nizu magičnih trenutaka!
Story: Kako ste odabrali kumove?
Danica: Kuma Olja je moja srodna duša, ona mi je kao druga polovina, kao sestre smo. Mi smo duhovno povezane i bio je to najprirodniji izbor za mene. U stvari, nije ni bilo izbora, ona je bila jedina.
Nikola: Kum Davor Tasković je moj najbolji drug, znamo se s rukometa i zajedno smo trenirali godinama. On je bio pravi izbor za mene, raduje se mojoj sreći kao svojoj. Delimo i radost i tugu i zaista sam srećan što smo krunisali naše prijateljstvo na ovaj način.
Story: Jeste li imali tremu pred venčanje?
- Nisam imala tremu jer su tog dana konačno moj otac i stric stigli u svoju domovinu posle 11 godina! Nismo imali vremena da imamo tremu. Toliko smo bili radosni i srećni, doživeli smo katarzu koja je preplavila naša bića i našu zemlju. Dan pred venčanje proveli smo uz porodicu, kod naše bake, mati Angeline. Bilo je prelepo.
Najlepša vest pred glamurozno venčanje u novogodišnjoj noći: Trudna Danica Karić! (FOTO)
Nastavak na sledećoj strani...
Story: Da li ste uzeli Nikolino prezime?
- Dodala sam svom. I naša deca biće takođe Karić Stojilković. Nikola smatra da žena ima više prava da deca nose njeno prezime, njegovo mišljenje je da je majka svetinja, tako da je on želeo da deca nose i majčino prezime.
Story: Koje emocije su vas preplavile dan nakon venčanja, kada ste se ujutru probudili?
- Probudila sam se u sedam ujutru, a Nikola je tada došao da legne u krevet. Bilo je veselo. Zagrlili smo se, nasmejali i on je zaspao, a ja sam sela da pišem. Inspirisana sam svakog dana, pišem nove knjige, blogove...
Story: Jeste li uspeli da saberete utiske posle proslave, koji momenat biste izdvojili kao najemotivniji?
- Najveći utisak na mene ostavila je činjenica da sam se udala u svojoj zemlji u prisustvu svog oca. Nema ništa lepše od toga. Kada sam osvestila da je on tu, s nama, bilo je to veoma emotivno za mene.
Story: Ove godine ostvarićete se i u ulozi roditelja, da li vas je srećna vest iznenadila ili ste to priželjkivali?
- Mi smo želeli decu i pre nego što smo razgovarali o svadbi. Osetili smo oboje da će nam to biti velika radost. I kada me je Nikola zaprosio, posle tri dana saznali smo da sam trudna, tako da je naša sreća bila potpuna.
Story: Kako podnosite trudnoću?
- Nemam mučnine, nisam imala neprijatnih osećanja, samo sam odlučila da slušam svoje telo, promenila ishranu i tempo na poslu, češće se odmaram i više ležim. Uživam u svakom danu! Svaka nedelja je drugačija. Sve je ovo novo za mene. Želim da uživam u trudnoći, da slušam svoje telo i dam mu šta traži. Beba najbolje zna i već uzima sve što joj je potrebno od mene, ali na meni je da vodim računa o sebi i da se punim dobrom energijom i zdravim sadržajem. Termin mi je u julu i ako sve bude kako treba, na leto ćemo dočekati našu prvu bebicu!
Story: Znate li već sada šta nosite, dečaka ili devojčicu, šta biste intimno želeli?
- Još ne znamo, a i svejedno nam je, što kaže narod, samo da je živo i zdravo. Koja duša želi da dođe kod nas, dobrodošla je! Nikola je želeo dečaka, ali onda kada je počeo da provodi vreme s mojom sestričinom, predomislio se i sada želi devojčicu. Videćemo, šta Bog da.
Story: Osim venčanja, kraj godine obeležio je i povratak vašeg oca Bogoljuba u Srbiju. Kako je izgledao susret s njim?
- Izuzetno emotivno i radosno. Plakali smo svi od sreće! Godinama smo čekali taj trenutak, borili se za pravdu i konačno je dočekali.
Story: Koliko je zadovoljan izborom vašeg supruga, da li vam je dao neki savet u vezi s brakom?
- Moja čitava porodica zavolela je Nikolu od trenutka kada su se sreli u Beču, pa posle i u Minsku. Moji roditelji vole ga kao svoje dete. Moj rođeni brat prihvatio ga je kao svog brata. To je blagoslov. I ja sam presrećna što me je Nikolina porodica prihvatila kao svoju. To je najlepši osećaj. Roditelji se ne mešaju u našu vezu, samo kažu da se volimo i budemo oslonac jedno drugom, kroz dobra i teška vremena. Sve teško što dođe mora i da prođe. Ljubav pobeđuje sve.
Story: Mislite li da će brak promeniti nešto u vašem odnosu?
- Sigurno je da hoće, a na nama je da to bude nabolje. Mislim da će deca doneti više promena nego sam brak. Bog čuva nas i našu ljubav.
Story: Imate li vremena za odmor i bračno putovanje?
- I dalje nismo odlučili da li ćemo i kuda ćemo ići. Putovanja sada zavise od bebe, ima dana.
