"Sad mogu da odem kod njega kad god poželim": Bolna ispovest srpske voditeljke koja je iznenada ostala bez supruga

Suprug sportske novinarke Tijane Jevtić preminuo je u snu, iako je bio izuzetnog zdravstvenog stanja i u izvrsnoj formi, a ona ne krije kako se osećala posle svega

Srbija je bila šokirana kada je početkom 2021. objavljeno da je plivački trener Srđan Filipović preminuo u 49. godini od posledica srčanog udara. On je, inače, godinama bio u braku s novinarkom RTS-a Tijanom Jevtić (44), a par ima sinove Pavla i Aleksandra.

Do tragedije je došlo samo deset dana nakon što je poznata sportska novinarka posetila svog supruga u Omanu, gde je on radio kao selektor tamošnje nacionalne plivačke selekcije i gde je u snu preminuo.

– Bila je to sudbina, jednostavno nemam drugo objašnjenje. Iako smo trenutno živeli razdvojeno, bili smo izuzetno povezani, čuli smo se i po nekoliko puta dnevno. Nije postojao trenutak da on ode negde, a da ja ne znam gde je, i obrnuto. Naš izbor je bio da porodica zasad funkcioniše ovako – ispričala je ona mesecima kasnije u intervjuu za magazin Gloria.

 

Tijana je tom prilikom istakla i da ima osećaj da je predosetila da nešto nije u redu.

– Te noći nisam uopšte spavala, imala sam neki čudan osećaj u stomaku. U poslednjem dopisivanju rekao mi je da je završio trening i da je umoran, da je stigao kući i da će da odspava. Kasnije u toku noći nekoliko puta sam proveravala da li je onlajn. Kako do ujutru nije bilo odgovora, slutila sam da nije dobro. S decom sam tog jutra krenula na Zlatibor, pošto je Srđan insistirao da klinci nauče da skijaju. Bio je 6. februar, petak, koji je u arapskim zemljama neradni dan i njegovi saradnici iz reprezentacije nisu do kraja dana posumnjali da nešto nije u redu jer nisu imali trening – rekla je naša novinarka.

 

Tek uveče čula je najteže vesti, a ona ne krije da je bila zatečena, bez ideje šta bi mogla da uradi.

– Pitala sam se kako je to moguće i šta sad treba da radim. Bio je potpuno zdrav, bivši plivač, koji još drži državni rekord na 1.500 metara. Odlazio je na redovne sistematske preglede, a da je imao bilo kakav problem, sigurna sam da bi se odmah obratio lekaru. Nije mi bilo jasno kako mi nešto nije nagovestio, kako mi nije dao neko uputstvo kako da nastavim dalje sama. Tek kasnije sam shvatila da je čitav njegov život bio uputstvo, da se ne nerviram oko gluposti i sitnica i da živim svakog dana kao da je poslednji. Sebe sam ubedila da tako treba da nastavim, jer je to jedino ispravno. Ne mogu ama baš ništa da promenim, mogu samo da čuvam tu lepu priču o njemu i u životnom i u sportskom smislu – objasnila je Tijana.

 

Ona je objasnila da je dugo maštala da se njen suprug konačno vrati kući i da porodica bude na okupu. Sada, kako ističe, može da ga poseti bilo kad.

 

– Želela sam da samo konačno stigne i da se i on i ja smirimo. I kad se to dogodilo, bila sam srećna jer je napokon našao svoje mesto. Sad mogu da odem kod njega kad poželim. Tih dana kroz kuću mi je prošlo više od dve stotine ljudi, od mojih drugara iz osnovne i srednje škole, sa fakulteta, naših prijatelja. Naš zajednički prijatelj, koji se i sam snašao u sličnoj situaciji, rekao mi je: "Nije dobro i nikad neće ni biti, ali se čovek nauči da živi sa tim bolom", dok mi je drugar kardiolog objasnio da i da sam bila kraj njega, ništa ne bih mogla da uradim, pošto je udar bio izuzetno masivan. Sad više ništa ne može da me uplaši, smrt je za mene postala normalna stvar. Nikad je se nisam plašila, ali nisam ni očekivala da treba tako da izgleda: da smo danas pričali, a da ga sledećeg jutra nema. Ne postoji kraj sveta odakle me prijatelji i njegove kolege nisu kontaktirali, a mnoge od njih ni ne znam. Takve stvari me čine još ponosnijom, i potvrđuje da ima ljudi koji su uz mene. Bila sam sama samo poslednje noći pred sahranu, želela sam da se od njega tako oprostim – rekla je.