Nakon što je svoju mamu Anđeliju, koja je preminula u 92. godini, ispratila na večni počinak, naša legendarna pevačica otvara dušu o svojim emocijama
Iako joj se majka već sedam godina mučila s Alchajmerovom bolešću, a stanje joj se s vremenom pogoršavalo, pevačica Neda Ukraden nije bila spremna na vest o njenom večnom odlasku. Naime, gubitak majke izuzetno je pogodio muzičku zvezdu, koja je bila veoma vezana za nju i čija joj je podrška do poslednjeg trenutka bila dragocena i važna. Sada, suočena sa velikom promenom i prazninom u životu, Neda utehu nalazi u ćerki Jeleni, zetu Predragu i svojim unučićima. Za Glossy otvara dušu i priča u kakvom joj je sećanju ostala majka Anđa, kako ju je od milošte zvala.
- Pamtiću je ne samo kao simbol dobrote i požrtvovanja nego i kao osobu beskrajne ljubavi koju je nesebično širila prema svima. Bila je puna ljubavi prema meni, unuci, praunucima, ali i prema prijateljima, poznanicima. Naša kuća je zahvaljujući njoj uvek bila otvorena i prijateljska, kako za sve zemljake, Imoćane, Bosance, komšije iz Crne Gore tako i za sve moje kolege, muzičare, organizatore u bilo koje doba dana. Učila me je da verujem u dobro u ljudima i da se izdignem iznad zlobe i mržnje. Bila je oličenje dobrote i ponosim se njom. Bila mi je anđeo čuvar. Hvala joj za sve što je učinila za mene, za svaku suzu koju je prolila. Čitav život mi je davala snagu - počinje Neda kroz suze, pokušavajući da se priseti poslednjih trenutaka s majkom. Nisu ni stigle da se ispričaju jer joj bolest nije omogućavala da svaki put prepozna svoju naslednicu.
- Oduvek smo živele zajedno i veoma smo vezane. Kada je obolela od Alchajmera, to mi je veoma teško palo. Najteža odluka koju sam morala da donesem u životu jeste da je smestim u dom. U nekoliko navrata sam se vraćala s puta u naš porodični dom kako bih je ostavila s nama, ali onda sam shvatila da je za nju najbolje da ima stručnu negu. Bilo je trenutaka u kojima me apsolutno nije prepoznavala, ne zna ni ko sam, ni šta sam, ni kako se zovem. Niko ne bi bio srećniji od mene da mi je majka sada tu sa mnom i da gleda svoje praunučiće kako rastu. Njena soba je još čeka i sve je isto kao da je tu s nama. Nažalost, za nju je bila neophodna konstantna nega, a ja to ne mogu da joj obezbedim. Često smo je obilazile Jelena i ja, a svaki Anđin rođendan bio je za sve nas pravi mali praznik. Uvek sam joj pevala "Srećan ti rođendan, mama", a ona bi pevušila sa mnom. Tada bi me prepoznala jer joj je muzika bila kao terapija - sa setom dodaje Neda i otkriva da joj trenutno najviše snage daju unuci Dušan i bliznakinje Aleksandra i Neda, čiji zagrljaji sve poprave.
- Moja uteha je moja porodica. Tu ljubav niko ne može uništiti - završava pevačica.
NE PROPUSTITE
