Oružani DVOBOJI, medijski linč i slomljeno srce: Zabranjena ljubav Marije Kiri zbog koje su joj svi okrenuli leđa

Tadašnja javnost dala je sve od sebe da diskredituje jednu od najvažnijih žena u istoriji nauke, ali čak ni to je nije lišilo druge Nobelove nagrade

Jedna od najvažnijih žena u istoriji ljudske civilizacije i nauke Marija Saloema Sklodovska Kiri, poznata jednostavno kao Marija Kiri, obeležila je jednu eru fizike i hemije i udarila temelje u današnje viđenje ovih nauka.

Francuska fizičarka i hemičarka poljskog porekla i Pjer Kiri bili su zajedno od 1894. godine, a venčali su se već godinu dana kasnije. Par je dobio ćerke Irenu i Iv, a zajedno su postigli mnoga naučna dostignuća. Najpoznatiji je njihov rad na teoriji radioaktivnosti, za koju su dobili Nobelovu nagradu za fiziku 1903, i tehnikama razdvajanja radioaktivnih izotopa, otkriću radijuma i polonijuma...

 

Marija je potom 1911. godine dobila i Nobelovu nagradu iz hemije za izdvajanje elementarnog radona, a i danas je jedina žena koja je dvaput dobila ovo priznanje.

 

Poznato je da je Pjer Kiri bio Marijina najveća podrška u poslu i životu, a ceo svet joj se srušio kada je 1906. godine njen struprug poginuo u Parizu. Kiri, koji je tada imao tek 46 godina, okliznuo se po kišovitom danu i pao ispod teške kočije, nakon čega mu je jedan točak prešao preko glave i ubio ga na mestu.

 

Marija je godinama bila sama i posvećena svom radu, a kako je i dalje bila vrlo mlada žena, falilo joj je ljubavi, pa joj je u jednom trenutku pžanju privukao fizičar Pol Lanževin, bivši student njenog supruga. Lanževin je bio u braku i imao četvoro dece, ali je bio rastavljen od supruge.

Četiri godine nakon Kirijeve smrti, Marija i Lanževin su stupili u vezu, a viđali su se u iznajmljenom pansionu nedaleko od Sorbone, gde su oboje predavali. Nakon što je njegova supruga posumnjala da on ima ljubavnicu, došla je do tajnih prepiski Lanževina i Kirijeve i dala ju je novinaru Gistavu Teriju. Štampa je bila nemilosrdna: Mariju Kiri je nazivala "rasturačicom braka", opisivala je kao "Jevrejku zavodnicu" iako ona nije čak ni imala jevrejdsko poreklo i "igrala na kartu" antisemitizma i ksenofobije kako bi okrenula javnost protiv naučnice.

 

Čak je i Albert Ajnštajn ustao u odbranu koleginice, uz pomalo uvredljivo obrazloženje — da je Marija Kiri žena "blistave inteligencije, koja, uprkos svojoj strastvenoj prirodi, nije dovoljno privlačna da predstavlja pretnju bilo kome".

Iako je navodno u pitanju bila ljubav, ova veza opisivana je kao banalna avantura i puka erotska priča.

 

Tih dana dvoboji nisu bili retkost, a zbog ove afere dogodila su se čak dva! Prvi su zbog osnovanosti optužbi Lanževinove supruge vodili urednici suparničkih listova Gil Blas i L’action Francaise, koji su vodili duel mačevima, u kojima je jedan od njih povređen.

 

Drugi dvoboj vodio je Pol Lanževin lično, a izazvao je novinara Gistava Terija, koji ga je nazivao kukavicom, a naučnik je želeo i da odbrani čast Marije Kiri. Pripreme za duel bile su detaljne, ali do okršaja nije došlo jer je Teri odbio da puca jer nije želeo da "liši Francusku jednog od njenih najvećih umova", dok je Lanževin istakao da nije ubica i spustio pištolj.

Negativan publicitet je bio taj koji je okončao ovu aferu. Lanževin i njegova supruga su rešili nesuglasice i pomirili se, uprkos tome što Kirijeva nije bila jedina s kojom ju je varao — nedugo pre toga je dobio vanbračno dete sa svojom sekretaricom.

 

Veruje se da je ovaj skandal koštao Mariju Kiri članstva u Francuskoj akademiji nauka, kada ju je s dva glasa razlike pobedio fizičar Edvard Branli, koji je dao veliki doprinos razvoju bežične telegrafije.

Slavna fizičarka i hemičarka dobila je, uprkos svemu, ubrzo i svoju drugu Nobelovu nagradu, a ostaje zabeleženo da je Kraljevska akademija čak pokušala da odvrati Kirijevu od dolaska u Švedsku, jer bi rukovanje "preljubnice" sa švedskim kraljem bio "nedostojni čin".