icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

netipična ljubavna priča

ISPRVA JE POMISLILA DA GA MRZI: Prvi susret Đoleta i Olje Balašević nije protekao sjajno, a drugi je bio SUDBINSKI

Udovica slavnog kantautora ispričala je da se sa slavnim Đorđem Balaševićem srela i pre nego što su se zvanično upoznali, a tada ju je naljutio

foto: Youtube Printscreen
foto: Youtube Printscreen

Olivera Balašević je tri i po meseca nakon smrti supruga Đorđa dala intervju u kojem se osvrnula na svoj život s legendarnim kantautorom i, između ostlaog, istakla da je ono što je karakterisalo njihov odnos zajedništvo.


Nas dvoje nikada nismo prestali da budemo jedno. Tako smo vaspitani, naučeni smo da lični, emotivni doživljaj držimo u sebi, da ga nosimo sa sobom. Jeste to sve kompleksno, ali to je sada tako — objasnila je ona za magazin Gloria.


Ona je priznala da mora da se bori nakon gubitka, kako zbog dece, tako ih zbog unuka Simone i Petre.

 


Ona se osvrnula i na prvi susret s pokojnim suprugom i otkrila da se on dogodio pre nego što su se zvanično upoznali i, potom, zaljubili. Naime, jednom joj je majka pokazala fotografiju Đorđa Balaševića u novinama i rekla joj da je njoj "potreban neko kao on", a ubrzo potom ga je srela jedne noći u Novom Sadu. Svega nekoliko sekundi kasnije pomislila je "Uh, al' ga mrzim".


Vratila sam se za Novi Sad, noseći tešku torbu sa hranom koju mi je mama spakovala. Bila je kasna noć, izlazila sam sa autobuske stanice i ugledala jedan jedini taksi. Obradovala sam se i krenula ka njemu. Međutim, pred nosom mi je u taksi uleteo jedan momak, ni ne videvši da dolazim jer je bio okrenut leđima ka meni. Bio je to Đole. I taksi je otišao, a ja sam ostala sama s torbom. Odmah sam mami javila šta se desilo i zamolila je da mi više ne prepručuje poznate momke iz novina — ispričala je Olivera.

 

1 / 6 Foto: Damir Dervišagić


Kako je objasnila, upoznali su se prvog dana juna 1979. godine, pored Dunava.


Iz mog žutog koferića, sa dna, izvukla sam i u kosu zadenula moju srećnu šnalicu, računajući da mu je dam ako me slučajno odbije kada ga pozovem da plivamo zajedno, što se i desilo. Ako to nije bila ljubav na prvi pogled i ljubav na prvu reč, a mislim da jeste, sigurno je bila ljubav na prvu šnalicu. Kada sam se kasnije vratila do njega, čvrsto ju je držao u ruci. Želeo je da mi je vrati. Pružio je ruku ka mojoj ruci i tada sam shvatila da su nam se linije života zauvek preslikale sa dlana na dlan — prisetila se.