Udovica slavnog kantautora ispričala je da se sa slavnim Đorđem Balaševićem srela i pre nego što su se zvanično upoznali, a tada ju je naljutio
Olivera Balašević je tri i po meseca nakon smrti supruga Đorđa dala intervju u kojem se osvrnula na svoj život s legendarnim kantautorom i, između ostlaog, istakla da je ono što je karakterisalo njihov odnos zajedništvo.
— Nas dvoje nikada nismo prestali da budemo jedno. Tako smo vaspitani, naučeni smo da lični, emotivni doživljaj držimo u sebi, da ga nosimo sa sobom. Jeste to sve kompleksno, ali to je sada tako — objasnila je ona za magazin Gloria.
Ona je priznala da mora da se bori nakon gubitka, kako zbog dece, tako ih zbog unuka Simone i Petre.
Ona se osvrnula i na prvi susret s pokojnim suprugom i otkrila da se on dogodio pre nego što su se zvanično upoznali i, potom, zaljubili. Naime, jednom joj je majka pokazala fotografiju Đorđa Balaševića u novinama i rekla joj da je njoj "potreban neko kao on", a ubrzo potom ga je srela jedne noći u Novom Sadu. Svega nekoliko sekundi kasnije pomislila je "Uh, al' ga mrzim".
— Vratila sam se za Novi Sad, noseći tešku torbu sa hranom koju mi je mama spakovala. Bila je kasna noć, izlazila sam sa autobuske stanice i ugledala jedan jedini taksi. Obradovala sam se i krenula ka njemu. Međutim, pred nosom mi je u taksi uleteo jedan momak, ni ne videvši da dolazim jer je bio okrenut leđima ka meni. Bio je to Đole. I taksi je otišao, a ja sam ostala sama s torbom. Odmah sam mami javila šta se desilo i zamolila je da mi više ne prepručuje poznate momke iz novina — ispričala je Olivera.
Kako je objasnila, upoznali su se prvog dana juna 1979. godine, pored Dunava.
— Iz mog žutog koferića, sa dna, izvukla sam i u kosu zadenula moju srećnu šnalicu, računajući da mu je dam ako me slučajno odbije kada ga pozovem da plivamo zajedno, što se i desilo. Ako to nije bila ljubav na prvi pogled i ljubav na prvu reč, a mislim da jeste, sigurno je bila ljubav na prvu šnalicu. Kada sam se kasnije vratila do njega, čvrsto ju je držao u ruci. Želeo je da mi je vrati. Pružio je ruku ka mojoj ruci i tada sam shvatila da su nam se linije života zauvek preslikale sa dlana na dlan — prisetila se.