Ni daljina, ni bolest čiji je ishod smrtostan, ni druge žene..ništa nije moglo da ga spreči da bude sa njom sve dok se nisu pojavili čudni bolovi u stomaku od kojih je patila njegova supruga koji nisu imali logično objašnjenje.
Čehov nije bio budala, pa je zato i pisao pisma hirurzima koji su bili prisutni na Olginoj operaciji, tražeći objašnjenja. Čak je pisao nekom od ostalih hirurga prisutnih tokom Olgine operacije, tražeći objašnjenje. Nakon operacije on se ponašao dostojanstveno, bo je miran i otišao je čak i na put na Ural. Bio je svestan svoje teške bolesti i da mu ističe vreme. U tom je periodu, međutim, počeo da razmišlja o novoj drami 'Višnjik'. Pitanje je ko je onda bio otac Olginog nerođenog deteta?
U pismu Sergeju Čehovu 1960. godine, Meve ističe da u Olginoj prepisci tačno oko početka 1901., dakle kad je ostala u drugom stanju, s velikim oduševljenjem priča o glumcu Aleksandru Višnjevskom, pa se podrazumeva da bi on mogao biti čovek s kojim je glumica prevarila svog supruga.
Višnjevski (1861.-1943.) poznavao je Čehova od detinjstva, a bio je i glumac u Moskovskom pozorištu, neko ko je pripadao Čehovljevom krugz i s kojim se družio. Na fotografijama Višnjevski izgleda kao vrlo privlačan, snažan muškarac. Ali, Rajfild pak veruje da je Olgin ljubavnik bio reditelj pozorišne predstave Vladimir Nemirovič-Dančenko jer je on ljubovao s Kniper pre nego što je upoznala Čehova, a Čehov je bio blizak i s Nemirovičem.
Rajfild upućuje na činjenicu da je Čehov ostao s Višnjevskim u prijateljskim odnosima, ali je zahladnio odnose s Nemirovičem. Iako paradoksalno, oba su muškarca tokom leta 1902. vodili brigu o Čehovljevom zdravlju. Čak ih je često pozivao u svoj dom, pa su to verovatno bili jako čudni susreti. U svakom slučaju, kada je Kniper u avgustu potpuno ozdravila, Čehov je sve brže propadao i ostale su mu samo dve godine života. Opet se sklonio od supruge, uprkos njenom besu, i vratio se u Jaltu. Nastavili su da se dopisuju i neredovno viđaju.
Nakon velikog uspeha Višnjika 1904. Olga je u julu predložila Čehovu palijativno putovanje u Nemačku na lečenje u Badenvileru, gde je Čehov i umro u 44. godini života. Nakon njegove smrti Kniper je sve do svoje smrti čuvala sećanje na Čehova. Ipak u svojim memoarima je napisala: "Kad god sam u životu zaista nešto želela... uvek sam uspela to i da dobijem i nikad zbog toga nisam požalila, išla sam svojim putem".
Umrla je 1959. u 90. godini života.