ELIZABETA NIJE NI SANJALA O KRUNI: Priča o kraljičinom stricu Edvardu VIII, čoveku koji se zbog ljubavi odrekao trona

Stric Elizabete Druge i tadašnji kralj suprotstavio se konzervativnom narodu, Crkvi, svojoj porodici, tradiciji i političkim liderima Britanije i 1936. godine zaprosio ženu koja mu je bila zabranjena.

Par se neprestano suočavao s neprijatnum optužbama, strogim pravilima, osudom, skandalima i nesnosnim političkim pritiscima.

 

Edvardu VIII ponuđene su tri moguće solucije za situaciju koja je dovela do neočekivane krize na Ostrvu. Premijer Boldvin predložio je:

 

• da se Edvard i Volis venčaju i ona postane kraljica uprkos volji naroda i lidera
• da stupe u morganatski brak, tj. da se venčaju, ali da Volis ne postane kraljica, već da dobije neku nižu titulu od titule svog supruga i
• da kralj Edvard abdicira, kao i da deca koju bi eventualno dobio nemaju mogućnost da se nađu na prestolu.

 

Utom se uključila i britanska štampa, koja je konačno progovorila. Viša i srednja klasa bile su oštro protiv kraljevog braka s dvaput razvedenom Amerikankom, baš kao i vodeći dnevni listovi, dok su Ekpres i Mejl zagovarali morganatski brak.

 

Kralj je doneo odluku. Svega 327 dana nakin što se našao na prestolu, Edvard VIII potpisao je abdikaciju. U svom zvaničnom obraćanju naciji putem radija BBC, 11. decembra, on je predstavljen kao Njegovo kraljevsko visočanstvo princ Edvard i istakao je da on ne može da radi svoj posao onako kako želi bez podrške žene koju voli. Dan kasnije, napustio je zemlju koju je mislio da će voditi do kraja života i otišao se u Austriju. Sve što mu je ostalo bila je titula vojvode od Vindzora. Sa svojom voljenom Volis živeo u Parizu, gradu koji mu je pružio luksuzan dom uz Bulonjsku šumu, gde je i preminuo 1972. godine, dok je Volis svet napustila 14 godina kasnije.

 

Titulu kralja Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i svih dominiona britanskog Komonvelta i cara Indije dobio je nakon Edvarde abdikacije njegov mlađi brat Džordž, kojeg će istorija upamtiti kao kralja Džordža VI i koji nikada nije ni sanjao da će se u 41. godini naći na čelu Imperije. Budući da on nije imao sinove, nasledila ga je starija ćerka Elizabeta, koja je danas svetski rekorder u trajanju vladavine, budući da je na tronu od februara 1952. godine. Međutim, iako do svoje desete godine — kada je njen otac postao kralj — nije ni pomišljala da bi jednog dana mogla da postane najmoćnija osoba na svetu, ona bi to svakako postala budući da njen stric Edvard nije imao priznate naslednike, iako se spekulisalo o brojnoj vanbračnoj deci.