Nekadašnja članica grupe Đogani fantastiko Slađa Delibašić žarila je scenom devedesetih, ali i danas nastupa sa starim hitovima koje publika obožava.
Ipak, bivšu suprugu Đoleta Đoganija najviše ispunjava vreme koje provodi s porodicom i unukom, a partnera nema - i ne želi ga.
U kakvom sećanju su ti ostale devedesete?
- Tada nije bilo samo da izađeš i pevaš, već su bili i lepi tekstovi, korak je pratio muziku, imali smo konkurenciju. Ovo sa muzikom sada je katastrofa.
Patiš li za tim vremenom?
- Ne, jer nisam tip žene koji pati za nečim što je bilo. Gledam sadašnjost i budućnost. Đole je u tom fazonu, on pravi neke filmove o tome, prelistava... Šta je prošlo, prošlo je. Radim na sebi da i sada izgledam isto dobro i da niko ne može da mi priđe.
Na šta si najviše ponosna iz tog doba?
- Sećam se da smo imali po pet nastupa za veče. Tada sam imala 52 kilograma, nikad u životu nisam bila mršavija. Bila je zdrava atmosfera. Nije bilo pijanstva i droge, postojao je samo rivalitet među nama u smislu ko će šta bolje da uradi. Sad treba da izađem u jedan sat posle ponoći da pevam. Ja da mogu, tad bih već sve ukinula!
Da li sada aktivno nastupaš?
- Normalno da nastupam.
Koja pesma ti je donela najviše popularnosti i novca devedesetih?
- Godina 1996. je bila najbolja. Tada smo izbacili album "Ostavljena bez nade", pesmu "Leto je", a "Idemo na Mars" je bila prva. Sećam se kad smo bili u studiju kad mi je Đole rekao: "Ajde, zavijaj malo kao Branka Sovrlić", rekla sam: "Ali ja neću to, nisam narodnjak" (smeh).
Nastavak na sledećoj strani...
