Nekadašnja članica grupe Đogani fantastiko Slađa Delibašić žarila je scenom devedesetih, ali i danas nastupa sa starim hitovima koje publika obožava.
Ipak, bivšu suprugu Đoleta Đoganija najviše ispunjava vreme koje provodi s porodicom i unukom, a partnera nema - i ne želi ga.
U kakvom sećanju su ti ostale devedesete?
- Tada nije bilo samo da izađeš i pevaš, već su bili i lepi tekstovi, korak je pratio muziku, imali smo konkurenciju. Ovo sa muzikom sada je katastrofa.
Patiš li za tim vremenom?
- Ne, jer nisam tip žene koji pati za nečim što je bilo. Gledam sadašnjost i budućnost. Đole je u tom fazonu, on pravi neke filmove o tome, prelistava... Šta je prošlo, prošlo je. Radim na sebi da i sada izgledam isto dobro i da niko ne može da mi priđe.
Na šta si najviše ponosna iz tog doba?
- Sećam se da smo imali po pet nastupa za veče. Tada sam imala 52 kilograma, nikad u životu nisam bila mršavija. Bila je zdrava atmosfera. Nije bilo pijanstva i droge, postojao je samo rivalitet među nama u smislu ko će šta bolje da uradi. Sad treba da izađem u jedan sat posle ponoći da pevam. Ja da mogu, tad bih već sve ukinula!
Da li sada aktivno nastupaš?
- Normalno da nastupam.
Koja pesma ti je donela najviše popularnosti i novca devedesetih?
- Godina 1996. je bila najbolja. Tada smo izbacili album "Ostavljena bez nade", pesmu "Leto je", a "Idemo na Mars" je bila prva. Sećam se kad smo bili u studiju kad mi je Đole rekao: "Ajde, zavijaj malo kao Branka Sovrlić", rekla sam: "Ali ja neću to, nisam narodnjak" (smeh).
Nastavak na sledećoj strani...
Da li se družiš s nekim od starih kolega?
- Ne družim se ni sa kim u smislu da pijem kafu, a kod mene su jedino bili Ivan Gavrilović i njegova supruga Marina. S njima idem i na ručak ponekad.
Zašto ne izlaziš?
- Mnogo mi je lepše da budem sama, jer sam mnogo puta pogrešila. Bila sam lider grupe Đogani, ali sam posle braka imala tri-četiri veze i stalno je bilo neke ljubomore i ludila i stvarno ne želim ni da naiđem na nekoga ko će mi napraviti neki problem u životu.
Možda ti treba malo vremena?
- Ma, ne treba mi vremena, gade mi se. Nemam više prava da pogrešim u životu, a ni da dam na značaju nekome da bi bio sa ovakvom ženom. Sve je ostalo u lepom sećanju, jer je svako s razlogom bio tu. Već duže vreme sam sama. Smatram da ne postoji muškarac za mene, a muka mi je od upoznavanja. Radim na sebi, treniram, baš uživam.
Kako provodiš slobodno vreme, čuvaš li unuku?
- Ustajem u šest, ležem u pola deset. Privržena sam veoma deci i stalno sam s njima. Čuvam unuku i ona me je preporodila. To je prava ljubav, ali pokušavam da budem autoritet. Predivan mi je život, stvarno.
NE PROPUSTITE
