Muzički dar
Klavir je Entonija interesovao još od najranijih dana, ali to se njegovom ocu nije baš mnogo dopadalo.
- Moj otac bio je tvrd tip, ali ne i okrutan. Ipak, bio je prilično razočaran u mene. Tražio je povremeno da mu pomognem u pekari, ali to mi uopšte nije išlo. Jednom prilikom dao mi je da negde odnesem neke kolače, ali zatekao me je gore u sobi kako sviram klavir. Sećam ga se kao danas, s brašnom u kosi i po rukama, kako me pita: Šta je to? Betoven, odgovorio sam mu. Ti, naravno, znaš da je on ogluveo, zar ne, pitao me je.
Uprkos tome, Hopkins je 2012. javnosti predstavio svoju klasičnu kompoziciju za orkestar Udaljena zvezda. I otac i Betoven bili bi zadovoljni, kao što je bila zadovoljna i publika prefinjenog muzičkog ukusa.
- Imam klavir kod kuće i sviram ga svakog dana. Oduvek sam improvizovao i komponovao, ali ništa od toga nisam shvatao preterano ozbiljno. Nisam imao ambiciju da postanem muzičar ili kompozitor, već sam to radio iz čistog zadovoljstva. Slušajući me godinama, Stela mi je jednog dana rekla: Slušaj, zašto ti to ne bi zapisao? Zapravo, sve zasluge idu upravo njoj. Ona mi je bila inspiracija. Zahvaljujući njoj sam otvorio vidike ka muzici i slikarstvu. Ona mi je organizovala i izložbe slika koje sam imao – objasnio je Hopkins.
Raskoš Hopkinsove ličnosti, posebno nakon što se obogatio, došla je do izražaja i u drugim sferama života, van umetnosti. Entoni je, bez preterane pompe, u više navrata dobrotvornim organizacijama donirao ogromne svote novca, koje su nekad prelazile i milion funti. Posebnu pažnju posvećuje očuvanju prirode.
Na displeju svog mobilnog telefona u žvaka-ružičastoj boji, ser Entoni Hopkins nosi crno-belu sliku dečaka od desetak godina. To je njegova fotografija iz detinjstva.
- Nosim ovo uvek sa sobom i kad vidim kakav život vodim, povremeno pogledam fotografiju i kažem: Dobro smo uradili, dete, zar ne?
