Najlepša plavuša SVE je radila pod svojim uslovima: Ostavila je miljenika miliona žena, odbijala filmove za Oskare

I danas jedna od najlepših glumica u istoriji Holivuda živi i radi isključivo pod svojim pravilima i uživa u životu koji je izgradila

Džuli Franses Kristi rođena je 14. aprila 1940. godine u Čabui, u saveznoj državi Asam, u tadašnjoj Britanskoj Indiji, gde je njen otac Frenk vodio plantažu čaja.

Tamo je i rasla s majkom Rouzmeri, velškom slikarkom, i mlađim bratom Klajvom, dok je njen otac dobio i vanbračnu ćerku Džun s jednom od radnica na plantaži.

Po razvodu roditelja, živela je s majkom u Velsu, a kada je imala šest godina, poslali su da je kod hraniteljke kako bi mogla da pohađa manastirsku školu u Engleskoj. Odatle je, međutim, kasnije izbačena jer je ispričala "mastan" vic koji se brzo proširio, pa je potom pohađala školu za devojčice, a zatim i Centralnu školu za govor i dramu.

 

Na sceni je debitovala 1957. godine, a uskoro je dobila i ponude da zaigra ispred kamere, na Bi-Bi-Siju. Najviše pažnje na početku karijere privukla je ulogom u seriji "A kao Andromeda" (1961), a bila je u trci za ulogu Hani Rajder u prvom filmu o Džejmsu Bondu "Dr No", ali je producent Albert R. Brokoli izjavio da su joj grudi isuviše male, te ipak nije izabrana.

 

Ipak, radila je vredno i dobijala ulogu za ulogom, pa je posle fenomenalne uloge Liz u filmu "Bili lažov" (1963) pozvana da zaigra nemoralnu lepoticu i manekenku Dajanu Skot u ostvarenju "Draga" (1965) Džona Šelsingera. Ova rola dala joj je prepoznatljivost i nešto što nije očekivala tako rano u karijeri – Oskara. Posle toga, nominovana je za priznanje američke Akademije filmskih nauka i umetnosti još tri puta tokom karijere.

Međutim, ono što je zaista učvrstilo njen zvezdani status i uvelo je u istoriju bila je uloga Lare u "Dr Živago" (1965) Dejvida Lina.

 

S Vorenom Bitijem sarađivala je tri puta, a prvi put u filmu "Mekejb i gospođa Miler" (1971). Slavni glumac opisivao je Džuli Kristi kao "najlepšu i istovremeno najnervozniju osobu koju je u životu upoznao", a niko nije bio iznenađen što se hemija prelila i na privatni život i što su oni postali par 1967.

Čak i tokom sedamdesetih, mnogo pre paparaca i tabloida, njihova veza privlačila je pažnju, a Biti je bio njena najveća ljubav do tada, iako je iza sebe imala dve ozbiljne veze.

 

Voren je bio lud za njom, ona za njim, ali veza nije opstala zbog glumčevih čestih neverstava. Otvoreno je pričala koliko mu se divi, koliko joj je otvorio oči po mnogim pitanjima, uključujući politiku, na čemu mu je Džuli bila zahvalna. Biti je lepu Engleskinju nazivao svojom suprugom iako nisu bili venčani, a ona nije marila za njegov imidž preljubnika i serijskog zavodnika.

 

Ipak, ona nije želela da toleriše njegove avanture i definitivno ga ostavila 1974. godine.

 

Ipak, oni su ostali prijatelji i zajedno radili u "Šamponu" i "Nebo može da sačeka", a Voren joj je ponudio da zaigra u filmu "Crveni", koji je on režirao, producirao, za koji je pisao scenario i u kom je igrao glavnu mušku ulogu. Džuli je to odbila, a Biti je ulogu namenjenu njoj dodelio Dajen Kiton, s kojom je tada bio u vezi. Ipak, film je posvećen – Džuli Kristi.

Uskoro je, ipak, pronašla čoveka svog života. Od 1979. ona živi s novinarom Dankanom Kembelom, za kog se u međuvremenu udala, ali datum venčanja nije poznat iako se spekuliše da su se venčali u njenoj rodnoj Indiji 2007.

– Udata sam već nekoliko godina. Ne verujte svemu što pročitate u novinama – rekla je tada Džuli.

 

Nakon što je rešila da započne porodični život s Kembelom napustila je Los Anđeles i preselila se na farmu u Velsu, u blizini Montgomerija, na severu zemlje. Zanimljivo je da je u to vreme odbila veliki broj glavnih uloga u holivudskim ostvarenjima, a da su glumice koje su ih prihvatile sve odreda dobile Oskare za njih!

 

Verovalo se da godinama da je ona digla ruke od Holivuda i da uživa u penziji, kada je sve iznenadila vrativši se pred kamere 1996. godine. Tada ju je glumac i režiser Kenet Brana ubedio da zaigra kraljicu Gertrudu u njegovoj verziji "Hamleta", a već sledeće godine je igrala u "Pre mraka". Ipak, ovo je bio samo izlet – Džuli je nastavila da odbija velike i glavne uloge i tek povremeno se vraćala, radeći ono što joj pričinjava zadovoljstvo.

 

Tako smo je videli u maloj ulozi madam Rozmerte u filmu "Hari Poter i zatvorenih iz Askabana", kao i u "Troji" i filmu "U potrazi za Nedođijom", koji joj je doneo nagradu BAFTA za najbolju sporednu žensku ulogu. BAFTA joj je, inače, 1997. dodelila i priznanje za doprinos britanskoj kinematografiji.

Ipak, filmadžijama nikad nije dosta Džuli Kristi, pa ju je i kanadska režiserka i glumica Sara Poli dugo ubeđivala i, srećom, uspela da je vrati pred kamere, pa je glumica zaigrala u filmu "Daleko od nje". U njemu je igrala ženu obolelu od Alchajmerove bolesti, koja se prijavljuje u dom kako muž ne bi morao da brine o njoj, a za ovu rolu dobila je Zlatni globus i još jednu nominaciju za Oskara.

 

Poslednji put Džuli se pojavila u nekom filmu samo "pozajmljivanjem glasa", kada je bila naratorka u filmu "Knjižara" 2017. godine. Koliko je poznato, i dalje vreme provodi na svojoj velškoj farmi i uživa u svakom danu života koji je birala.