Ubuduće radi — ZA DRUGE! Čuveni glumac prodao SVE što ima da bi donirao u društvene svrhe

Istaknuti britanski glumac poznat je i kao aktivista, a sada je, kako sam priznaje, pretvorio sebe u neku vrstu "društvenog preduzeća i neprofitnog glumca".

Nakon što je 2019. godine organizovao fudbalski turnir Svetsko prvenstvo za beskućnike, za Majkla Šina (52) više ništa nije bilo isto. Glumac kog znamo po ulogama u "Dobrim predskazanjima", Podzemnom svetu", "Sumrak sagi" i drugim filmovima i serijama, ističe da je ovaj događaj bio prekretnica u njegovom životu. Nakon što je ovaj projekat ostao bez dva miliona funti u poslednjem trenutku, glumac je odlučio da proda svoje kuće kako bi pokrio troškove organizacije najvećeg okupljanja ljudi bez krova nad glavom u Velikoj Britaniji.

— Imao sam kuću u Americi i jednu ovde, pa sam ih prodao i s tim novcem učinio ono što je trebalo — rekao je Šin. — Bilo je strašno i neverovatno stresno. Dugo ću to plaćati.

Međutim, kada je, kako kaže, "prešao na drugu stranu", shvatio je da može da uradi mnogo toga ako pametno raspolaže novcem.

— To me neće uništiti — ističe glumac.

On je čvrsto odlučio da ubuduće finansijska sredsta koja dobija od glume kako bi finansirao projekte koji pomažu ljudima koji su u životu imali manje sreće nego on.

 

— U tome postoji nešto oslobađajuće, davaću velike količine novca u ovo ili u ono, jer znam da mogu ponovo da ga zaradim. U suštini, pretvorio sam se u društveno preduzeće, neprofitnog glumca — kaže Majkl Šin.

Glumac je tokom karijere sarađivao s mnogim humanitarnim organizacijama, a jednom prilikom je čak dao 50.000 funti kako bi mladi iz Velsa mogli da studiraju na Univerzitetu Oksford. On je pokrovitelj više britanskih dobrotvornih organizacija, a sve je počelo kada je 2011. godine u gradiću Port Talbot, gde je rođen, organizovao sedamdesetdvočasovnu predstavu "Stradanje". Tada je upoznao predstavnike lokalnih humanitarnimh udruženja za koja nije znao da postoje, a koje se trude da pomognu mladima i deci. Posebno ga je oduševila mala organizacija koja je manje srećnoj deci omogućavala da jedno veče nedeljno odu na kuglanje ili u bioskop i budu samo još jedno nasmejano dete, a razočarao se kada je nekoliko meseci kasnije došao kući i saznao da ovo udruženje više ne postoji jer je ostalo bez novca.

— Želeo sam da pomognem tim ljudima. Nisam hteo da budem pokrovitelj ili glas podrške, želeo da sam uradim više od toga. Tada sam pomislio da moram da se vratim u Vels i ponovo živim tamo — kaže glumac.