Znali smo ga kao stand-up komičara, kao nasmejanog glumca i šaljivog kolege. Međutim, on nije svoj život završio u skladu sa tim osobinama.
U jednom svom intervjuu Vilijams je rekao da je alkoholisanje proces u kome pojedinac pokušava da popuni rupe i strah, ali da onda počne da razmišlja šta bi bilo dobro u ovom trenutku i odgovor nađe u rehabilitaciji.
Hteo sam da budem trezan i svestan zbog svoje dece. Nisam želeo da propustim bilo šta što bi oni radili ili rekli", rekao je Vilijams.
Tek posle njegove smrti bliski prijatelji počeli su da povezuju određene stvari u celinu. Robin Vilijams je oduvek jedan delić sebe čuvao od svog ostalog sveta, koji se pak mogao videti. Međutim, niko nije želeo da pogađa šta je on krio.
Vilijams je svojevremeno govorio da on nikad sebe nije smatrao morbidnom osobom ili osobom koja previše razmišlja o smrti, čak i kada bude u alkoholisanom stanju. I tada glumac je na sve potencijalne misli koje bi se javljale odgovarao nekim svojim novim i drugačijim mislima. Insistirao je da se nalazi na dobrom mestu, da kritike koje su nekad imale tu moć da mu poremete karijeru više nemaju uticaja na njega.
Mnogi su osećali da glumac možda i ima psihičke probleme, ali niko nije želeo da se meša, čak i kada je imao problema da zapamti svoje rečenice u filmu "Noć u muzeju". Žalio se tada da ne zna više kako da bude duhovit.
Blizak prijatelj nakon glumčevog samoubistva rekao je da ga poslednjih dana nije video toliko uplašenog. Tu više nije bilo tog stand-up komičara.
NE PROPUSTITE
