SOS Dečije selo je mreža od 14 hraniteljskih porodica koje čine SOS majke/hraniteljice i deca, koja su ovde našla novi dom, u kojem odrastaju sa SOS roditeljem i biološkom i SOS braćom i sestrama. Velika prednost za decu bez roditeljskog staranja koja dolaze iz velike biološke porodice, je činjenica da se braća i sestre nikada ne razdvajaju, već oni nastavljaju svoj život zajedno u novoj porodici, što predstavlja ključnu prednost u odnosu na druge oblike zaštite.
U proteklih 12 godina, Dečije selo u Kamenici brinulo je o 130 mališana svih uzrasta, iz cele Srbije. Danas su neki od njih uspešni studenti, roditelji i samostalno koračaju kroz život.
- Živimo život kao i sve druge porodice. Jedni drugima pomažemo, dogovaramo se, planiramo razna putovanja, smejemo se, plačemo, živimo život. Jedan dan koji za neku porodicu traje dugo, za nas je prilično kratak - kaže Biljana Momčilović, koja, kao SOS mama trenutno brine o šestoro dece u SOS Dečijem selu Kraljevo.
Zanimanje SOS hranitelja/roditelja nije samo posao. To je poziv, koji podrazumeva život u SOS Dečijem selu, u porodičnim kućama, zajedno sa decom, i celodnevnu brigu o deci bez roditeljskog staranja. SOS roditelj gradi blisku vezu sa svakim detetom koje mu je povereno, pruža sigurnost, ljubav i stabilnost neophodne za odrastanje i razvoj svakog deteta. Pored toga, SOS roditelj usmerava razvoj dece, vodi domaćinstvo, i prepoznaje i poštuje porodične veze svakog deteta, njihove kulturne korene i religiju. Brine o deci 24 sata, svih 365 dana u godini, radeći sve ono što rade svi drugi roditelji, i mnogo više, jer treba stvoriti i održati nove veze i bliskost sa decom koja nisu biološki vezana za SOS roditelje i koja, veoma često, imaju tešku životnu priču i traumatska iskustva.
- To nije samo posao. Moj život je bogatiji za 7 – 8 članova porodice. Kada padnem i osećam da ne mogu više, oni su ti koji me podignu da idem dalje - ističe SOS mama Biljana.
SOS roditelj može postati samo ona osoba koja je spremna da svoj život posveti brizi o deci, da im pruži novi dom, ljubav, osećaj pripadnosti i podršku za pravilan razvoj svih potencijala.
Mora biti fleksibilna, tolerantna, posvećena, ali i odlučna, dosledna u adekvantim vaspitnim metodama, istrajna u vaspitavanju dece i mladih i pružanju podrške i onda kada je to veoma zahtevno i teško. Takođe, mora da ispuni kriterijume potrebne za dobijanje licence za hraniteljstvo, po programu koji sprovode Centar za porodični smeštaj i usvojenje i nadležni
Centar za socijalni rad.
Kandidati za SOS roditelje prolaze nekoliko faza procesa selekcije, a izabrani kandidati se uključuju u edukaciju, koja se sastoji od teoretske i praktične obuke. Takode, oni treba da budu spremni da se presele i žive u porodičnim kućama u SOS Dečijem selu u Kraljevu. SOS roditelj
može biti i u braku, tada je važno da drugi bračni partner takođe ima motivaciju i ispunjava uslove za ovakvu vrstu života i brige o deci. Ako imaju svoju decu, bitno je da je cela porodica spremna da prihvati nove mališane i da zajedno žive kao jedna velika porodica.
SOS roditeljima u svakodnevnoj brizi o deci pomoć pružaju SOS tete – porodične asistentkinje, koje im pomažu u svim obavezama koje se tiču vođenja domaćinstva i dečijeg odgoja i brinu o deci, tako što provode određeni broj sati nedeljno u SOS porodici. Takođe, SOS porodice imaju
kontinuiranu stručnu podršku psiho-pedagoškog tima, koji čine savetnici za hraniteljstvo, psiholog, socijani radnik, pedagog, kao i eksterni saradnici: logoped, psiho-terapeut, profesori i volonteri.
SOS Dečija sela Srbija trenutno su u potrazi za SOS roditeljima i SOS tetama. Zainteresovani kandidati mogu se informisati o konkursu i na njega prijaviti putem sajta www.sos-decijasela.rs.
SOS Dečija sela Srbija članica su Međunarodne organizacije SOS Dečijih sela, osnovane 1949. godine, koja danas u 134 zemlje pomaže 1.200.000 ljudi. Organizacija je u Srbiji prisutna od 2004. godine, kroz brigu o deci bez roditeljskog staranja u SOS Dečijem selu Kraljevo, Centar za podršku porodici u Nišu, Obrenovcu i Beogradu, Programe podrške hraniteljskim
porodicama, Program za podršku zapošljavanju mladih u Beogradu i programe hitne pomoći posle zemljotresa u Kraljevu, poplava u Obrenovcu i Lazarevcu i pomoći izbeglicama u tranzitu kroz Srbiju.
