Vremenom deca mogu da prestanu da dele svoja osećanja i probleme s vama, veruju da nisu dovoljno dobra i važna, ukoliko iz najbolje namere nastavite da negujete opasne obrasce ponašanja.
Cilj svakog roditelja jeste da njegovo dete bude srećno, uspešno i samouvereno, da od malih nogu do odraslog doba veruje čvrsto u sebe i svoje sposobnosti. Uprkos tome, iz najbolje namere, ponekad možemo da postignemo sasvim suprotno!
Pojedini uobičajeni obrasci ponašanja mogu nenamerno da naškode samopoštovanju mališana, objašnjava dečiji psiholog dr Džefri Bernštajn, koji iza sebe više od tri decenije iskustva rada s decom, tinejdžerima i njihovim roditeljima.
– Upamtite, deca razvijaju osećaj sopstvene vrednosti prvenstveno kroz interakciju s roditeljima. Mali koraci koji validiraju, ohrabruju i slave to ko su oni mogu im pomoći da izrastu u samouverene i otporne ljude – ističe dr Bernštajn.
On je u autorskom članku na platformi Psychology Today objasnio koje su tri greške koje najčešće pravimo, a podelio je i praktične savete za izbegavanje ovakvih zamki.
1. Preterano ispravljanje svake greške
Uzmimo za primer Irinu i njenog desetogodišnjeg sina Itana, predlaže dr Bernštajn. Itan voli da crta, ali Irina često ističe kako se on može da crta i bolje, savetuje mu da senči više i sl.Njen cilj je da pomogne Itanu da napreduje, ali vremenom on počinje da oseća da njegov trud nije dovoljan.
Stalno ispravljanje deteta, čak i ako samo želite da mu pomognete, može učiniti da se ono oseća neadekvatnim. Deca napreduju uz pozitivne poruke i ako više slušaju o tome šta su mogli bolje nego šta su uradili dobro mogu da posumnjaju u svoje sposobnosti.
NE PROPUSTITE
Savet psihologa: Fokusirajte se na pohvalu truda i napretovanja, a ne samo na rezultate. Umesto davanja nepoželjnih povratnih informacija, pokušajte da pitate „Šta ti se najviše sviđa u vezi s tvojim crtežom?“ ili „Кako se osećaš u vezi s ovim u poređenju s prethodnim?“ Ovo omogućava vašem detetu da proceni svoj rast, što gradi njegovo samopouzdanje.
2. Upoređivanje s braćom i sestrama ili vršnjacima
Džef ima dva sina, Tajlera i Rajana. Tajler se ističe u školi, a Džef često pita Rajana, koji nije toliko dobar učenik, zašto ne može više da bude kao njegov brat. Džefove reči potiču iz frustracije, a Rajan internalizuje poruku kao „Nisam tako dobar kao moj brat“.
Upoređivanje dece, čak i ako je suptilno ili nenamerno, može učiniti da se ona osećaju inferiorno. Svako dete ima jedinstvene snage i slabosti, a roditelji mogu nesvesno da neguju njihov osećaj neadekvatnosti ako ih stalno upoređuju s braćom i sestrama ili vršnjacima, što može duboko da utiče na samopoštovanje.
Savet psihologa: Izbegavajte poređenja tako što ćete priznati snage svakog deteta. Pokušajte da kažete: Sviđa mi se koliko si kreativan. Tvoja sposobnost da razmišljaš van okvira je jedna od tvojih najboljih osobina“, umesto da jedno dete držite kao standard za drugo. Shvatite da svako dete ima različite talente i zaslužuje da bude cenjeno zbog onoga što jeste.
3. Odbacivanje njihovih osećanja
Melisa je zauzeta mama koja radi. Njena osmogodišnja ćerka Lili često joj dolazi uznemirena zbog problema u školi, poput svađa sa prijateljima. Nakon stresnog dana, Melisa obično odgovara: „Ne brini, biće sve u redu“ i nastavlja da obavlja svoje obaveze. Ono što Melisa ne shvata jeste da se, za Lili, njena osećanja tako odbacuju kao nevažna.
Odbacivanje ili minimiziranje detetovih emocija može učiniti da se ono oseća kao da ga ne slušate. Vremenom, deca mogu da prestanu da dele svoja osećanja ili da počnu da veruju da njihove emocije nisu važne. Ovo može naštetiti njihovom samopoštovanju i navesti ih da sumnjaju u svoju sposobnost da se nose sa emocijama. Кao što je opisano u Bernštajnovoj knjizi „10 dana do manje prkosnog deteta“ ovo može dovesti do prkosnog ponašanja.
Savet psihologa: Potvrdite emocije svog deteta pre nego što ponudite rešenja. Jednostavno „Vidim da si uznemiren/a zbog ovoga“ mnogo pomaže. Кada se dete oseća kao da ste ga saslušali, možete mu pomoći da se snađe u situaciji. Recimo, pitajte: „Šta misliš da možemo da uradimo dapopravimo situaciju?“ Ovaj pristup ih uči da su njihova osećanja važna i pomaže u izgradnji emocionalne otpornosti.
BONUS VIDEO
Zbog ovih urođenih osobina žene češće istraju u studijama od muškaraca
NE PROPUSTITE
