Ako želite da vas dete posluša i sarađuje, zaboravite na ove toksične rečenice.
Svi roditelji znaju koliko je frustrirajuće kada dete ne želi da sarađuje i da vas posluša, a tako vam je potrebno u tom trenutku da brzo uradi ono što ste mu rekli.
Psihološkinja Rim Rauda, sertifikovani trener za svesno roditeljstvo koja je u svojoj praksi radila sa više od 200 dece, uočila je da roditelji koji se retko suočavaju sa inatom i prkosom ne prete deci, ne podmićujući ih i ne govore da će njihovo ponašanje imati teže posledice. Oni nasuprot tome, koriste jezik koji decu zaista tera da žele da sarađuju.
Tradicionalne roditeljske fraze („Prestani sa tim“ ili „Ako ovo ne uradiš, onda...“) često pokreću reakciju deteta „bori se ili beži“, aktivirajući deo mozga usmeren na preživljavanje, a ne na učenje. Ali kada pređemo na jezik koji poštuje autonomiju deteta, a istovremeno drži granice, saradnja postaje prirodna.
NE PROPUSTITE
Rim Rauda je otkrila 5 toksičnih fraza zbog kojih vas deca ne slušaju, kao i šta je bolje da kažete umesto njih.
1. Nikada nemojte reći: Zato što sam ja tako rekao/rekla.
Umesto toga: Znam da ti se ne sviđa ova odluka. Objasniću ti, a onda idemo dalje.
"Zato što sam ja tako rekao/rekla isključuje komunikaciju i uči decu slepoj poslušnosti. A objašnjavanje vaše odluke, čak i samo ukratko, pomaže vašem detetu da se oseti poštovano.
Ne raspravljate se niti pregovarate, vi ovim pokazujete da ste lider koji poštuje druge. Ova fraza priznaje njihova osećanja i ukazuje da ste vi "glavni" ali na smiren i prizemljen način.
2. Nikada nemojte reći: Ako ne slušaš, izgubićeš ........
Umesto toga: Kada budeš spreman da uradiš ....... možemo da uradimo..... (željenu aktivnost).
Pretnje stvaraju prkos i teraju decu u odbrambeni režim, a ova druga rečenica drži vašu granicu čvrstom dok vašem detetu daje kontrolu da je uradi kada je ono spremno. Ne uklanjate ograničenje – uklanjate borbu.
3. Nikada nemojte reći: Prestani da plačeš. Dobro si.
Umesto toga: Vidim da si stvarno uznemiren. Reci mi šta se dešava.
Odbacivanje detetovih emocija uči ga da su njegova osećanja pogrešna ili preteška za podnošenje.
Kada se dete oseća saslušanim, brže se smiruje – i više vam veruje.
4. Nikada nemojte reći: Koliko puta moram da ti kažem?
Umesto toga: Pričali smo o ovome nekoliko puta. Pomozi mi da razumem šta je to što ti ovo otežava.
Kada mu kažete: Koliko puta moram da ti kažem? insinuirate da dete namerno radi neke stvari. A zapravo, ono što izgleda kao prkos je zapravo zbunjenost ili nepovezanos.
Kada preformulišete rečenicu onda podstičete rešenje problema umesto krivice i tako dolazite do korena problema.
5. Nikada nemojte reći: Znaš bolje od toga.
Umesto toga: Nešto ti trenutno stoji na putu da se pokažeš u najboljem svetlu. Hajde da razgovaramo o tome.
Ova prva rečenica sramoti dete i dovodi u pitanje njegov integritet.
Ali alternativna fraza odražava promenu načina razmišljanja – od kazne ka partnerstvu. Pretpostavlja najbolje kod vašeg deteta i podstiče samorefleksiju umesto odbrambene. Šalje poruku: „Verujem u tebe i tu sam da pomognem.“
Prava tajna kako naterati decu da slušaju
Ne radi se o kontrolisanju ponašanja vašeg deteta – radi se o stvaranju uslova u kojima se saradnja oseća prirodno.
Deca napreduju kada se osećaju poštovano, emocionalno bezbedno i uključeno u proces. Ove promene fraza nisu samo jezičke izmene – one predstavljaju dublju promenu u načinu na koji posmatramo samo roditeljstvo. Umesto da prkos tretiramo kao nešto što treba ugušiti, počinjemo da ga vidimo kao signal: poziv na povezivanje, jasnoću ili emocionalnu podršku.
Kada odgovorimo sa empatijom i liderstvom, umesto kontrolom i kritikom, smanjujemo borbu za moć i odgajamo decu koja nam veruju, lakše se regulišu i izrastaju u emocionalno otporne odrasle osobe.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima
BONUS VIDEO
Slađa Allegro iskreno o roditeljstvu i ćerki! Otkrila ko je stroži roditelj
NE PROPUSTITE
