Tajna filozofija roditeljstva na Arktiku: Specijalna tehnika vaspitavanja dece pod PONOĆNIM SUNCEM na -30 stepeni

Narod Sami, koji je jedinstven u celom svetu po tome što se bavi uzgojem irvasa u neverovatno teškim životnim uslovima na Arktiku, ima, za mnoge, veoma neobične tehnike vaspitavanja dece.

 

Sami su autohtoni narod rasprostranjen po najsevernijim regionima Norveške, Švedske, Finske i ruskog poluostrva Kola.

 

Ovaj jedinstven narod se bavi čuvanjem irvasa i to u neverovatnim životnim uslovima u tundrama. Tamo često nema ni struje, nema ni puteva, samo čista priroda.

 

Vekovima ovaj narod primenjuje jedinstvenu filozofiju roditeljstva kako bi svoju decu pripremili za opstanak na Arktiku. Međutim, da biste razumeli tu filozofiju morate prvo da saznate nešto više o ovom narodu.

 

Svake godine u junu ili julu, pod arktičkim ponoćnim suncem, porodice irvasa Samija u severnoj Finskoj, Norveškoj i Švedskoj okupljaju se na jednom od najvećih društvenih događaja u godini - obeležavanju teladi irvasa. 

 

Sami peške, terenskim vozilima, pa čak i helikopterima, sakupljaju poludivlje irvase sa ogromnih područja koja se prostiru na desetine kvadratnih kilometara.

 

 

Sa njima tada na taj zadatak kreću čak i mala deca. Najmlađi dečaci i devojčice pomažu svojim roditeljima i starijim kolegama u hvatanju teladi. Proces obeležavanja se obavlja nožem, tako što se životinje označe kod ušiju prepoznatljivim znakom po kome će kasnije moći da ih razaznaju.

 

Mališani već od svoje desete godine uzimaju sopstvene noževe za označavanje, hvataju tele i obeležavaju oba uha jedinstvenom šarom u obliku zareza. Deca dobijaju svoj lični šablon za uši pri rođenju i koriste ga da obeležavaju svoja stada do kraja života.
 

Deca Samija ne samo da učestvuju u uzgoju stoke, već su učena da deluju samostalno u većini drugih oblasti života. Oni imaju pravo da odlučuju kada će jesti, kada spavati i šta će obući, čak i na temperaturama od -30 stepeni.

 

 

Za autsajdere, ta nezavisnost može biti iznenađujuća. Misionari koji su posetili Arktik u 18. veku i kasnije, pisali su u svojim dnevnicima da se činilo da deca ovog naroda mogu da rade šta god žele i da im je nedostajala disciplina.

 

Međutim, i nije baš tako... Ovaj način vaspitavanja dece je samo naizgled bez pravila i ima veoma zamršenu strukturu i filozofiju.

 

Vremenom je ovaj jedinstveni stil roditeljstva evoluirao kako bi pripremio decu da se nose sa ekstremnim izazovima života na Arktiku.

 

Jedan od vodećih principa je da umesto da sledi fiksni raspored, cela porodica se prilagođava svim zadacima koje treba obaviti, bilo da se radi o označavanju irvasa, putovanju ili drugim zajedničkim aktivnostima. U tim okvirima deca imaju moć i slobodu da sama biraju.

 

Veoma naporan proces označavanja irvasa traje nekoliko nedelja i sprovodi se samo noću, kada je napolju još ima dnevne svetlosti, ali je znatno hladnije nego tokom dana.

 

 

To što se obavlja noću ovaj proces čini manje stresnim za irvase, a kako bi mogli zajedno da obavljaju posao, cela porodica menja ciklus spavanja, menjajući noć i dan.

 

Deca su budna, rade i igraju se cele noći, i tako nedeljama, zajedno sa svojim porodicama i kolegama . Oni dremaju tokom dana, sklupčaju se gde imaju priliku i mogu da odmore kad god im se prohte.
 

- Deca i ja možemo da dremamo na terenskom vozilu, ispod kišnog pokrivača u prikolici ili našem kombiju. Neophodno vam je da se odmorite i jedete kad god možete. Tokom označavanja, deca su volela da spavaju u lavvu (posebnoj vrsti šatora koji koristi narod Sami ), iako tu imamo i jednu malu kolibu - kaže Valkeapa, jedan pripadnik naroda Sami.

 

Za Valkeapa, negovanje fleksibilnih navika spavanja od samog početka je najbolji način da se pomogne deci da se nose sa ekstremnim arktičkim godišnjim dobima. U stvari, stanovnici Arktika uglavnom spavaju manje tokom leta i duže u mraku, dugoj zimi, kada nivoi melatonina, hormona koji izaziva san, raste.

- Promena njihovog ritma spavanja dolazi prirodno za decu sa sezonskim promenama. Nikada nisam morali da ihh forsiramo da idu na spavanje, jer im se takav ritam prirodno nameće. Tokom označavanja deca učestvuju u radu, a kada ne učestvuju, igraju se napolju pored tora. Pretpostavljam da im se ne spava kada ima toliko posla i žele da budu uključeni u isti - objašnjava Valkepa.

 

 

U leto, tokom vedrih arktičkih noći, normalno je i da starija deca od 12 godina idu na pecanje sa prijateljima noću, a kući dolaze tek u ranim jutarnjim satima. Ova autonomija je u suprotnosti sa stilom roditeljstva u, uslovno rečeno, normalnim sredinama.
 

Međutim, jedna komparativna studija u Norveškoj otkrila je da su deca Samija „društveno nezavisnija od svojih norveških vršnjaka“ i da oni na savršen način sprovode „samoregulaciju ishrane i spavanja" za razliku od vršnjaka u porodicama Norveškoj. Studija je takođe pozala da deca Samija bolje kontrolišu sopstvene emocije, a takođe su znatno nezavisniji i izdržljiviji.