Velika subota, poslednji dan pred Uskrs, u hrišćanskoj tradiciji nosi posebnu simboliku. To je vreme tišine i molitve, kao i iščekivanja najvećeg praznika. U narodu se često naziva i „Dugačka subota“, što je podsećanje na stradanje Isus Hrist i trajanje njegovih muka.
Vernici na Veliku subotu odlaze u crkve, pale sveće i odaju poštu Hristovoj žrtvi, dok se u Jerusalimu tradicionalno okupljaju kod njegovog groba, gde se čeka silazak Blagodatnog ognja, jednog od najvažnijih simbola pravoslavlja.
Međutim, ove godine je izraelsko rukovodstvo izdalo zatvaranje Crkve Svetog Groba, prvi put u novijoj istoriji, nakon što su eskalacije oružanih konflikta u regionu podstakle vlasti da zatvore sve važne verske lokacije u Starom gradu, uključujući džamiju Al Aksa i Zid plača.
Šta se radi na Veliku subotu?
- Velika subota protiče u znaku posta i skromnosti. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi je običaj da se jede jednostavna hrana pripremljena prema pravilima posta na vodi, bez dodatka ulja, dok se u večernjim satima mnogi zadržavaju samo na hlebu i vodi.
- Veruje se da je dobro ustati ranije, kako bi ceo dan bio ispunjen mirom i skladom.
- Takođe, ukoliko jaja nisu ofarbana na Veliki četvrtak ili Veliki petak, ovo je poslednji trenutak da se taj običaj izvede pred Uskrs.
- Posebno mesto imaju i tradicionalna peciva, a pripremaju se uskršnji hlebovi, pogače i kolači, poput vaskršnjaka, najčešće okruglog oblika, sa mestom u sredini za jaje. U pojedinim krajevima Srbije neguju se i posebni običaji: u Homolju se mesi vaskršnjak sa bosiljkom, dok se u delovima Banata prave kolačići koji se odnose na groblje.
- Jedan pomalo zaboravljen, ali lep običaj kaže da bi na ovaj dan trebalo učiniti neko dobro delo. Veruje se da će gest milosrđa doneti sreću i napredak ne samo onome kome je pomoć namenjena već i onome ko čini nešto dobro za druge.
Šta bi trebalo izbegavati?
Velika subota je dan kada se preporučuje uzdržanost, kako u ponašanju, tako i u radu. Smatra se da bi trebalo izbegavati teške fizičke poslove, kao i aktivnosti poput lova, ribolova ili klanja životinja.
U narodu postoji i verovanje da ovaj dan ne treba provoditi u veselju, pa glasna muzika i slavlje nisu primereni kao ni za Veliki petak, već se preporučuju tišina i molitva.
Takođe, savetuje se da se ne preteruje u lenstvovanju, ali ni u velikim kućnim poslovima i dozvoljene su samo osnovne obaveze. Ručni radovi poput šivenja i krpljenja, kao i poslovi u bašti ili na njivi, prema običajima se odlažu za neki drugi dan.
Velika subota je, pre svega, prilika da se zastane, smiri i pripremi za Uskrs, kako spolja, tako i iznutra. Upravo u toj tišini i jednostavnosti mnogi pronalaze pravi smisao praznika.
BONUS VIDEO
Greške tokom posta
NE PROPUSTITE
