Na kraju šeste nedelje Velikog posta, obeležavamo Cveti, dan koji proslavlja svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.
Ovaj praznik uvek pada u nedelju i nosi posebnu simboliku – ime je dobio po cvetnim grančicama palme, koje je Hrist nosio tokom svog svečanog dolaska.
Iako je dan velikog verskog značaja, narodna verovanja ukazuju da se baš na Cveti mogu obavljati određeni poljoprivredni poslovi, poput sadnje lana i kupusa, jer se veruje da će biljke tada dati bogatiji rod.
Takođe, smatra se da ovaj dan ima posebnu moć zbog punog Meseca, u narodnom predanju, ljudi su tada posebno snažni i sposobni, pa se započinjanje važnih poslova ili donošenje odluka smatra naročito povoljnim.
NE PROPUSTITE
Cvetna nedelja i običaji
Cvetna nedelja je vekovima bila posvećena prirodi. Ljudi su kitili jedni druge vrbom i koprivom – simbolima zdravlja, plodnosti i zaštite.
Vrba: osim što je simbol Lazareve subote, veruje se da donosi zdravlje deci i povećava šanse za prinovu u porodici.
Kopriva: porodilje su je stavljale pod jastuk da zaštite sebe i svoje bebe od loših sila.
Uoči praznika, devojke i deca odlaze u polja i beru cveće: margarete za lepotu i veličinu, dren za snagu, ljubičice za miris i vrbove grančice za uspeh i prosperitet.
Cveće se često ne unosi u kuću odmah, već se drži u posudama s vodom napolju da prenoći. Ponekad se potapa u vodu u kojoj je nakit od zlata ili srebra, a tom vodom se deca umivaju. U različitim mestima dodaju se i vrbove grančice “za brzi napredak”, dren “za zdravlje”, a ljubičice se stavljaju devojkama za privlačnost.
Takođe, veruje se da prvi koji ubere cvet može ostvariti želju ako iskreno veruje u nju.
Društvene manifestacije
U mnogim delovima Srbije, Cveti su dan druženja i razmene cveća:
Šumadija: mladi se okupljaju u parkovima i na igralištima, razmenjujući cveće – svaki cvet ima posebno značenje. Iako je zabava prisutna, pevanje i igranje se izbegavaju zbog posta.
Istočna Srbija: mladi pevaju i igraju na raskršćima i kod crkava, paljenjem vatre i zabavom do početka crkvene službe.
Cvetna nedelja takođe je prilika za prikupljanje grančica lesa, drena i gloga, koje su se ranije koristile za kitjenje kuća i dvorišta, čime su ljudi simbolično prizivali zaštitu i plodnost.
Bonus video:
Srpski običaji na svadbi
NE PROPUSTITE
