Paljenjem sveća na današnji dan donosite zdravlje i sreću u svoj dom
Sretenje Gospodnje, koje se slavi 15. februara, ima duboko ukorenjene običaje u srpskoj tradiciji.
Ovaj dan je u srspkoj tradiciji i pravoslavnoj veri važan jer se veruje da je Devica Marija četrdeseti dan po rođenju Isusa Hrista otišla u Jerusalim u hram Božiji, noseći mladog Hrista, da ispuni dvostruki Gospodnji zakon, da se očisti od porođaja i da predstavi Gospodu svoje novorođenče koje je Simeon Bogoprimac primio na ruke.
Bio je to prvi susret Spasitelja Isusa Hrista sa ljudima. Na Sretenje se sreću i razdvajaju zima i leto. Od Sretenja dani postaju duži, a noći kraće, pa se u narodu kaže "Sretenje obretenje".
NE PROPUSTITE
Pored verskog značaja, praznik je u narodu povezan sa mnogim verovanjima i običajima, naročito u vezi sa prognoziranjem vremena i prelaskom iz zime u proleće.
Evo nekih od najpoznatijih običaja:
Verski običaji
Na Sretenje se obeležava susret malog Isusa Hrista i starca Simeona u hramu, čime se smatra da je Bog otkriven svetu. U crkvama se održavaju liturgije, a vernici pale sveće za zdravlje i sreću.
Na Sretenje vernici obavezno pale sveće jer se smatra da plamen ima skrivenu čarobnu moć i da će kuću štititi od grmljavine i drugih nesreća. Veruje se da neudate devojke treba da obrate pažnju na to koga su tog dana prvog srele, jer će se za njega udati.
Prema kanonu pravoslavne crkve Sretenje je svrstano u red Gospodnjih, ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota Bogorodice koju je, kako kaže predanje, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto određeno za devojke.
Praznik se slavi od vremena cara Justinijana, u crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom, a u Srbiji ima veliko značenje i simboliku. Slavi se i kao krsna slava.
Narodna verovanja u vezi sa prognoziranjem vremena
Smatra se da se na Sretenje "susreću zima i leto" – ako tog dana bude sunčano, veruje se da će zima još potrajati, dok loše vreme nagoveštava skori dolazak proleća.
Postoji verovanje da će medved, ako na Sretenje vidi svoju senku (dakle, ako je sunčano), vratiti se u zimski san, što znači da će zima trajati još šest nedelja.
Prema narodnim običajima, na ovaj dan ne treba započinjati velike poslove, jer se veruje da neće imati srećan ishod.
Običaji vezani za brak i ljubav
Sretenje se smatra jednim od najpogodnijih dana u godini za prosidbu i venčanja. Veruje se da će parovi koji se venčaju na ovaj dan imati srećan i dug brak.
U prošlosti su devojke pratile vremenske prilike na Sretenje kako bi predvidele kakva će im biti sudbina u ljubavi te godine.
Praznik Sretenje ujedno je i Dan državnosti Srbije, jer je 15. februara 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak, a 1835. godine donet prvi srpski ustav. Zbog toga ovaj dan ima poseban značaj u srpskoj istoriji i kulturi.
