Mnogi će imati zrna ove biljke na trpezi na Badnje veče i Božić, ali ne znaju ni zašto su ona tu ni koliko je ona zapravo važna u srpskoj tradiciji.
Badnji dan i Badnje veče, koje Srpska pravoslavna crkva obeležava 6. januara, zauzimaju posebno mesto u narodnoj i verskoj tradiciji na našim prostorima. Ovaj dan predstavlja duhovni uvod u Božić, najradosniji hrišćanski praznik, i obeleženi su brojnim običajima koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Ipak, pored badnjaka, postoji jedan simbol koji se često zanemaruje ili se o njegovom značenju malo zna, a u pitanju je nezaobilazna grančica drena.
Zašto se uz badnjak ide dren?
U narodnoj tradiciji, naročito u gradskim sredinama gde nije uvek moguće doneti ceo badnjak iz šume, uz njega se gotovo uvek nalazi i drenova grančica. Ona nije tu, naravno, slučajno. Drvo dren (lat. Cornus mas) smatra se jednim od najotpornijih i najdugovečnijih stabala, pa je kroz vekove postao snažan simbol zdravlja, snage i dugovečnosti.
Kako se po običaju bere dren?
Prema starim običajima, čim svane Badnji dan, domaćin ili neko od ukućana ujutru kreće po badnjak. U selima, taj čin se obavlja sa posebnom pažnjom i poštovanjem prema prirodi. Slično važi i za dren, odnosno grančica se ne lomi golim rukama, već se seče pažljivo, najčešće vinogradarskim makazama, često uz rukavice.
NE PROPUSTITE
Veruje se da se na taj način pokazuje poštovanje prema drvetu koje simbolizuje životnu snagu i zdravlje.
Dren kao simbol zdravlja i otpornosti
Dren je u narodnom verovanju od davnina poznat po izuzetnoj čvrstini. Baš zato se kaže da je neko „zdrav kao dren“.
Njegovi plodovi sazrevaju rano i bogati su vitaminima, naročito vitaminom C, pa se smatra da simbolično donose vitalnost i otpornost tokom cele godine. U nekim krajevima postoji običaj da se na Božić ujutru pojede jedno zrelo zrno drena, kako bi godina koja dolazi protekla u dobrom zdravlju.
Dren u česnici i božićnim običajima
Posebno mesto dren zauzima i u božićnoj česnici. Pored novčića, koji označava blagostanje i sreću, u pogaču se često stavljaju i simbolični predmeti: zrno pšenice, kukuruza ili pasulja, grančica badnjaka, kao i dren.
Svaki od ovih elemenata nosi posebno značenje:
- žitarice simbolizuju rodnost i napredak domaćinstva,
- badnjak plodnost i zaštitu, dok
- dren naglašava želju za zdravljem svih ukućana!
Narodna verovanja vezana za dren
U nekim krajevima verovalo se da dren štiti dom od bolesti i zlih, nečastivih sila, pa se grančica čuvala u kući tokom cele godine ili se stavljala pored ikone. Takođe, postojalo je uverenje da dren „budi snagu“ i da donosi istrajnost u teškim vremenima, zbog čega mu je pripisana gotovo zaštitnička uloga u prazničnim običajima.
Dren je više od običaja
Iako se danas mnogi običaji pojednostavljuju, simbolika drena i dalje ostaje snažna poruka. Badnji dan nas podsećanje na vrednosti poput zdravlja, sloge, strpljenja i nade. Grančica drena, iako je mala i nenametljiva, nosi upravo tu poruku i podseća zašto su praznični običaji opstali vekovima.
BONUS VIDEO
Etnolog: Badnjak je sveto drvo, ne diramo ga rukama
NE PROPUSTITE
