Običaji nalažu da na Božić treba poraniti i lepo se obući. Ujutru se kupaju deca, seku im se nokti i oblače nova odela.
Nekada je obaveza muškog deteta bila da donose vodu od koje će biti umešena česnica.
U nekim krajevima Srbije, pak, po vodu ide domaćin, koji u povratku donosi pupoljke drena koje će svaki od ukućana popiti sa malo vode da bi tokom godine bili zdravi „kao dren“.
Prvi čovek koji ulazi u kuću je položajnik i njegova dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak u domaćinstvu i po običaju to je dečak ili mlad muškarac.
Položajnik prag mora da prekorači desnom nogom, a zatim prilazi vatri i krajem badnjaka džara vatru da izbiju varnice koje će doneti sreću i blagostanje.
U nekim krajevima se veruje da je dobro izmaći stolicu na kojoj sedi položajnik kako bi se sreća zakovala za kuću.
Položajnik treba obilno da se posluži da bi domaćinova kuća napredovala i bila uvek puna. Ukoliko se pak malo napije i odspava, to se smatra za dobar predznak. Na odlasku, ukućani položajnika daruju sitnim poklonima.
Domaćica ujutru rano mesi božićni hleb – česnicu, koja se lomi na delove, prema broju ukućana. U česnici će se naći novčić, zrno žita ili simboli za raznu vrstu stoke. Šta ko pronađe u svom parčetu česnice to će mu tokom godine ići od ruke.
U nekim krajevima česnica se lomi i zaliva vinom kao slavski kolač i to nad glavom najmlađeg člana porodice ili domaćina. Posle lomljenja česnice počinje božićni ručak i to pre podneva.
Za Božić se prema tradiciji jedu prasetina ili jagnjetina. U pojedinim krajevima ćurka, piletina ili patka nikako ne smeju da se jedu, pošto je prema verovanjima, pernata živina simbol nazadovanja jer te životinje bacaju zemlju iza sebe.
Bonus video:
Vladika o običajima za Božić