Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, 9. oktobra obeležavaju praznik Svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova.
Dan posvećen Sv. Jovanu Bogoslovu u crkvenom kalendaru je obeležen “masnim”, podebljanim slovima.
Ko je bio Jovan Bogoslov?
Jovan je bio sin Zevedejev i ribar na Galilejskom jezeru pre nego što je počeo da prati Hrista, kao jedan od Njegovih prvih učenika i jedan od omiljenih.
Apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov je sa svojim bratom Jakovom učio od Isusa, a Jakov i on su nazivani "sinovima groma". Bogoslov je, uz Bogorodicu, jedini ostao ispod krsta na kojem je Hrist razapet i obećao da će čuvao Njegovu majku i služiti joj do uspenja na nebo.
Pošto je ostao veran Sinu Božijem, Jovan je mučen i proganjan, a tokom boravka na ostrvu Patmos je napisao čuveno Jevanđelje i Otkrovenje.
Oslobođen je kad je na vlast stupio car Nerva, a potom se vratio u Efes, gde je propovedao hrišćanstvo.
Čuda na grobu Jovana Bogoslova
Prema predanju, kad je bio star više od stotinu godina, svojim učenicima je tražio da mu iskopaju grob u obliku krsta, a potom je, veruje se, legao u raku i umro. Kada su njegovi prijatelji kasnije otvorili grob, u njemu, međutim, nije bilo tela.
Na dan kada se slavi Jovan Bogoslov, svake godine se sa ovog mesta podiže prašina za koju se veruje da ima isceliteljske moći.
Verovanja i običaji na Sv. Jovana Bogoslova
Sveti Jovan Bogoslov se slavi dvaput u toku godine. Napre se njegov dan obeležava 21. maja, jer vernici kažu da se na taj dan iz njegovog groba širi lekoviti prah, a zatim i 9. oktobra, kada se vernici sećaju njegovog upokojenja.
Jovan Bogoslov je cenjen u srpskom narodu i među pravoslavnim vernicima, pa se za njego praznik vezuju mnogi običaji. U crkvenom kalendaru je ovaj praznik upisan podebljanim slovima, što znači da se na taj dan ne rade kućni poslovi. U Austrougarskoj su Srbi tražili da ne rade za praznike, a kad se videlo koliko je praznika, delovalo je kao da se više ne radi nego što se radi, pa su neki praznici koji su ranije bili “crveno slovo” upisani masnim.
U određenim delovima Srbije na dan ovog praznika počinju svadbe, koje traju po tri dana.
Jedno od verovanja na Sv. Jovana Bogoslova jeste da bi ljudi koji žive na selu trebalo da odmaraju stoku. Veruje se i da žene ne bi trebalo da diraju pletivo, makaze, ni igle da im miševi ne bi grizli rublje.
U pojedinim delovima Srbije posotji verovanje da žene na ovaj praznik dan treba da udaraju u ambare da se miševi razlete.
BONUS VIDEO
Srbi u Leposaviću proslavili slavu Svetog Vasilija Ostroškog
NE PROPUSTITE
