Prvi dan nove godine za pravoslavce u našoj zemlji je 14. januar, a evo šta običaji nalažu na ovaj dan, poznat i kao Mali Božić.
Srpska Nova godina obeležava se 14. januara, a na Mali Božić, kojim 14. januara počinje i Nova godina po julijanskom kalendaru, slavi se Sveti Vasilije Veliki.
Na ovaj dan domaćice tradicionalno mese vasilice. Nazvana je vasilica jer se tog datuma proslavlja i spomen na Sv. Vasilija Velikog.
Običaji za Mali Božić
U bogoslužbenom kalendaru SPC ovi praznici su obeleženi crvenim slovom.
- Mnogi običaji vezani su za Mali Božić. Veruje se da se na dan Svetog Vasilija ne treba svađati, naročito ne sa porodicom, jer će ljude u protivnom cele godine biti maler, dok se u nekim krajevima veruje da se treba čuvati da vas neko ne prevari.
- U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno. U nekim krajevima Hercegovine sačuvan je običaj spaljivanja ostataka badnjaka.
- Običaj koji se svakako najviše poštuje jeste odlazak u crkvu i molitva za zdravlje, sreću, ljubav i slogu najbližih.
- U veče 13. januara običaj je da se ukućani okupe oko svečanije trpeze, a tačno u ponoć svi prisutni se ljube i čestitaju jedni drugima.
- Prvog dana nove godine, ručak se služi ranije, a starinski običaj je bio da se jede glava od božićnog pečenja. Ručak na Mali Božić treba biti svečaniji.
- Ako neko umre u danima između Božića i Malog Božića, veruje se da će otići pravo u raj.
Bonus video
KOJI JE VEĆI PRAZNIK - BOŽIĆ ILI VASKRS? Sveštenik SPC Igor Bates otklonio sve dileme: Pravoslavnim vernicima je OVAJ DAN POSEBAN
( Glossy, M.R. )