Jedan običaj poštuju i neudate i udate žene noć pre 28. juna.
Vidovdan važi i kao dan proricanja i gatanja, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka, vidovčica…Vidovdan je jedan od naših najlepših i najznačajnijih praznika, kome su posvećene i čuvene pesme i stihovi.
U nekim krajevima Šumadije vidovčica, trava sićušnog prelepog svetlocrvenog cveta, bere se zorom, pre sunca, a u drugim krajevima – s večeri. Obično to rade devojke – udavače i potapaju je u vodu, pa se ujutru svi umivaju radi očnog vida – da ih preko godine ne bi bolele oči.
Verovanje kaže i da bi udate žene trebalo da vidovu travu stave pod jastuk uoči praznika. Ukoliko nešto budu sanjale tu noć, to će im se i dogoditi.
Postoji još jedno verovanje, a to je da vidova trava pomaže neudatima da za kratko vreme upoznaju budućeg muža.
Na svetog Vida rastu dve vrste travčica, vidovčica – jakocrvenog i malog cveta i modra vida, sličnog cveta. Trebalo bi pronaći obe, ubrati i staviti pod jastuk, a potom pre spavanja izgovoriti:
“Sveti Vide neviđeni, dođi dragi, suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak”.
Veruje se i da na Vidovdan valja započeti ručne radove – pletenje i vezenje. Prethodno se poškropeći po očima vodom u kojoj je odležala trava vidovčica, mlađe žene i devojke uzvikuju:
"Vidi, Vido kako pletem", "Vidi, Vido kako vezem", "Vidovčice, po bogu sestrice, što očima ja videla, to rukama i stvorila".
U Šumadiji i još nekim krajevima bio je običaj i da se na Vidovdan iznose stvari iz kuće da se "provetre radi moljaca", a negde su se iznosile kese s novcem, da se vidi i ubroji. Iznošene su i tapije i obligacije da bi se razgledale i provetrile.
NE PROPUSTITE
