Ovo su OBIČAJI koje treba ispoštovati na Badnji dan: Šta svaka kuća treba da ima, a čemu se deca najviše raduju?

U moru običaja izdvajaju se neki koji se praktikuju u svim delovima naše zemlje, a ima i onih koje deca naprosto obožavaju

Badnji dan i Božić za mnoge su najradosniji hrišćanski praznici. Osim što slave život, oni okupljaju porodicu oko zajedničke trpeze i čine da se sve loše stvari ostave po strani i da ljudi jedni drugima opraštaju grehe.

 

Među brojnim običajima postoje oni koji su prisutni svuda, bez obzira na to u kom delu Srbije živite, a to su unošenje Badnjaka u kuću, okupljanje ukućana oko porodične trpeze, priprema posne hrane, unošenje slame u kuću...

 

Mnoštvo je običaja koji prate Božić i dane pre i posle njega, a ovo su neki od kojih nikako ne treba odstupati. 

 

 

Srbi su običaje za Badnji dan nasledili od svojih predaka i oni se i dalje poštuju. Za badnjak se seče najčešće grana hrasta, drveta koje je kod Slovena uvek bilo sveto.

 

Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska Sunca. Od kraja do kraja u kojem ljudi žive zavisi koje drvo se seče, ali i koliki broj badnjaka se unosi u kuću. 

 

Negde se seče jedan badnjak, negde dva, tri, devet, a ponegde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Kad se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, odnosno badnjake, prislanja ih na kućni zid, a tek s prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište. 

 

 

Posao domaćice ogleda se u tome da u sito tokom dana stavi različite vrste žitarica, orahe, suvo voće, jabuke i da njime dočeka domaćina sa badnjakom. Tim žitom posipa se badnjak, slama i polažajnik.

 

Kada padne mrak domaćin donosi padnjak i slamu i unosi ih u kuću. Kada zakuca na vrata ukućani pitaju "Ko je?" odgovara "Badnjak vam dolazi u kuću". Domaćica i ostali članovi porodice ga dočekuju rečima "Dobro veče, badnjače".

 

Zakoračivši desnom nogom preko praga on unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane rečima "Dobro veče, došlo Badnje veče", a domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.

 

 

Tada sledi deo koji je najradosniji za svu decu, a to je običaj da deca idu za domaćinom oko kuće kvocajući kao kvočka, dok su deca pilići. Onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami. Ovaj običaj izgubio se u gradovima, ali se u pojedinim selima i dalje primenjuje.

 

Posle Božića, tačnije na treći dan Božića (Sveti Stefan), ova slama se nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile.

 

Još jedan običaj koji se sačuvao od davnina jeste i paljenje badnjaka. Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću: kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom, itd.

 

 

Ovaj običaj se danas često sprovodi ispred manastira i crkava umesto u porodičnom domu.

 

Deca "džaraju" vatru odnosno grančicama raspaljuju i čačkaju vatru izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći: "Koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica...", nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.

 

Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori "Dobro veče, čestiti vi i badnje veče“, a ukućani odgovaraju: "Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica".

 

Posle završetka ovoga domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.