Teška 5 kg, šivena 8 meseci, a 3.500 sati utrošeno je samo u vez: Sve tajne haljine u kojoj je krunisana Elizabeta II

Kraljica Elizabeta Druga je aktivno učestvovala u kreiranju haljine koju je nosila na svom krunisanju 2. juna 1953. godine. 

Kraljica Elizabeta Druga je došla na presto kada je imala 26 godina nakon smrti oca, kralja Džordža VI, a njeno krunisanje koje se održalo 2. juna 1953. godine bilo je prvo krunisanje ikada koje je bilo prikazano na televiziji.

 

Ona je želela da njena haljina koju će nositi na krunisanju predstavlja zemlje iz celog sveta kojima je vladala, a raskošnu satensku haljinu sa mnogo izvezenih detalja kreirao je modni dizajner Norman Hartnel.

 

Haljina ima efekat rešetke sa ikonografskom šemom cvetnih amblema u zlatnim i srebrnim nitima i svili pastelnih boja.

Vezovi su raspoređeni u tri zaobljena, stepenovana nivoa oivičena naizmeničnim linijama zlatnih perli, dijamanta i bisera.

Ser Norman je rekao da je kraljica jasno stavila do znanja da ne želi da nosi haljinu sa amblemima sve četiri britanske nacije bez onih u kojima je takođe bila monarh.

 

Proces dizajniranja haljine je počeo u oktobru 1952. godine nakon što je Hormana Hartnela kraljica Elizabeta Druga lično zamolila da joj kreira haljinu za krunisanje što se dogodilo tačno pet godina nakon što joj je dizajnirao i venčanicu.

 

Napravio je ukupno devet skica, a kraljica je odabrala osmu, ali je zahtevala da se doda više boja, a ne samo srebrni vez.

Kako je ser Norman ispričao u svojoj autobiografiji, proveo je mnogo dana u osami u Vindzorskoj šumi smišljajući ideje.

 

- Sveukupno, napravio sam devet različitih dizajna koji su bili veoma jednostavni, a onda su razrađivani. Poslednji mi se najviše dopao, ali nisam izrazio svoje mišljenje kada sam crteže predao Njenom veličanstvu - napisao je on.

 

Ser Norman je kasnije ispričao kako je istraživao četiri cveta Ujedinjenog Kraljevstva: Tjudorska ruža za Englesku, čičak za Škotsku i irska detelina, ali su mu prigovorili jer je veovao da amblem Velsa treba da bude narcis (a trebalo je da bude praziluk).

Konačni dizajn, koji je ser Norman pokazao kraljici u Sandringemu, uključivao je: javorov list za Kanadu, pletenicu za Australiju, srebrnu paprat za Novi Zeland, proteu za Južnu Afriku, cvet lotosa za Indiju i Cejlon, pšenicu, pamuk i jutu za Pakistan.

 

Timu od 12 krojačica, koristeći 18 vrsta zlatnih konaca, bilo je potrebno 3.500 sati da dovrše kraljičin vez i obrub pšeničnog klasja i maslinovih grančica, koji simbolizuju prosperitet i mir.

 

A zbog same prirode veza, procenjuje se da je haljina teška najmanje 5 kg. 

 

Svila korišćena za izradu haljina dobijena je sa farme svile "Lady Hart Dyke" u dvorcu Lalingstoun, a samu haljinu su izradile tri krojačice, šest vezilja iz Kraljevske škole rukotvorina, odgovorne za vez u zlatnim polugama.

Uz haljinu, kraljica je nosila i raskošan ogrtač "Colobium Sindonis", koji je izrađen od običnog belog platana sa grimiznim plišanim plaštom pričvršenim na ramenima, a koji je bio ukrašen izvezvenom zlatnom čipkom i filigranom. 

 

Simpatičan detalj kasnije je Hartnel potajno dodao - izvezao je detelinu sa četiri lista na levoj strani haljine kao znak sreće.

 

Kraljica je ovu haljinu nosila još šest puta, tokom prijema u Bakingemskoj palati i Palati Holirudhaus, kao i na otvaranju parlamenta na Novom Zelandu, Australiji i Cejlonu 1954. godine.

Haljina je sada čin istorijski predmet Kraljevske kolekcije, a izložen je javnosti u julu prošle godine kada se slavio kraljičin Platinasti jubilej.

 

- To je verovatno jedna od najvažnijih haljina napravljenih u 20. veku — svakako odličan komad britanskog dizajna - kaže Karolin de Gito, kustos izložbe u okviru Platinostog jubileja.

- Kombinacija bogatih tkanina i prelepih vezova bila je zaista Hartnelov apsolutni potpis i mislim da je najveći izraz u njegovoj karijeri - dodala je.