Iako ima trideset jednu godinu i dvoje dece, glumica Milena Vasić- Ražnatović izgleda kao studentkinja koja izuzetno brine o svom spoljašnjem izgledu. U modnom intervjuu koji nam je dala prošle godine u novembru, Milena je ispričala da ne prati slepo trendove, ali uvek kada izađe nova kolekcija, kupi poneki detalj kako bi osvežila ono što svakodnevno nosi i u čemu se najlepše oseća. Odeću bira i na osnovu toga na koji događaj treba da ode i kako bi tamo trebalo da izgleda. Dešavalo joj se i da garderobom pokuša da skrene pažnju na sebe, a da joj to ne pođe za rukom. Uprkos tome, uvek se dobro osećala u seksepilnim izdanjima. Najprijatnija stvar koju nosi, po njenim rečima, jeste pidžama. Zbog svakodnevnih obaveza koje podrazumevaju i po nekoliko predstava i proba u pozorištu, često nije u mogućnosti da nosi visoke potpetice.
Eksperimentišete li sa garderobom?
- Raspoloženje i lični osećaj određuju koliko često i kako radikalno eksperimentišem sa garderobom. Stvari koje ću obući biram i u skladu s osnovnim parametrima gde i kad
Trudite li se da uvek budete doterani, s obzirom na to da ste javna ličnost?
- Nisam javna ličnost, samo je moje lice ponekad nekom poznato. Trudim se da živim i da se oblačim kao svi ljudi. Više značaja pridajem onome što smatram važnijim, a to je da moje lice bude uvek nasmejano, čisto i prijatno.
Volite li garderobu jarkih boja?
- Svakako, obožavam da nosim pink, ljubičastu ili vatreno-žutu, kao i druge jake boje.
Nosite li nekad odeću iz neke druge epohe?
- Volim jednu slatku crnu Čarlston haljinu.
Koliko vam je bitno da vaš kostim na sceni bude potpuno u skladu sa likom koji tumačite?
- Kostim je više nego bitan za lik i njegovo tumačenje. Kada ga glumica prvi put obuče na probi, oseća se čudno, nekako kao u tuđoj koži, ali ako je on dobar i tačan, dogodi se čudo. To je nešto slično onom delu iz Pepeljuge kada vila svojim čarobnim štapićem udahne novi život junaku. Tako i kostim radi za glumca, a lik počinje da hoda, igra, živi...
Da li uklapate cipele i torbe?
- Skoro sam shvatila da to nije neophodno, ali više mi prija kad uklopim baš te cipele, sa tom tašnom.
Mislite li da i vi previše vodite računa o svom spoljašnjem izgledu?
- Naše telo, to smo mi. Poklanjane pažnje svom telu, neophodno je za opšte psihičko stanje. Vežbanje, masaže, pravilna ishrana, dovoljno tečnosti i dobra kozmetika, neophodni su činioci te celine. Spoljašnje je odraz našeg unutarnjeg i zbog toga uvek treba odvojiti vreme za bavljenje sobom i svojim telom.
Razdvajate li odeću na onu za poslovne i onu za privatne prilike?
- U moju poslovnu odeću spadaju trenerka, patike, triko i baletanke, tako da svakako moram da razdvajam te dve kategorije.
Da li vam je bitno tuđe mišljenje o odeći koju nosite?
- Postoji odeća ili, na primer, cipele koje sam kupila i nosila specijalno zbog tuđeg mišljenja.
Sećate li se svojih modnih promašaja?
- Da, bilo ih je tokom gimnazije, odrastanja i onog perioda kada sam iz devojčice porasla u ženu.
Kako reagujete na kritike modnih znalaca?
- Stvarno ih ne razumem. Za mene je garderoba radost, volim kako da je kupujem, tako i da je nosim. Ona je lični pečat i odraz trenutnog unutrašnjeg sveta neke osobe i tu ne vidim prostor za kritiku. Nije mi jasno šta se dogodilo s onom čuvenom rečenicom: O ukusima ne treba raspravljati.
U čemu se najprijatnije osećate?
- Definitivno u pidžami.
Koliko vam je bitan nakit?
- Smatram da nakit određuje stil i naglašava kompletan izgled. Rolka nije ista kada se nosi sa teškom mesinganom tokom, ili diskretnim Svarowski kristalčićem.
Smatrate li da ste seksepilna devojka?
- Ja sam žena koja imam trideset godina. Znam dosta, a želim još više. Da li znate koliko je život uzbudljiv?
Najlepši poklon od muža je...?
- Jedan dečak Nikola i jedna devojčica Lana.
Šta nikada ne biste obukli?
- Vodim se motom: Nikad ne reci nikad.
Da li više volite visoke potpetice ili ravnu obuću?
- Ravna obuća mi je neophodna, mnogo pešačim i uvek negde žurim. Čim malo usporim, obuvam najviše potpetice i tada se osećam baš moćno.
Da li se priklanjate modnim trendovima?
- Volim da obnovim svoju garderobu s nekim detaljem aktuelne modne note.
U kojoj situaciji biste se odlučili za duboki dekolte i ultramini suknju?
- Odlučiću se za mini suknju.
Kako se, po vašem mišljenju, oblače srpske devojke?
- Ponuda je velika, ali manjka ideja. Nekad mislim da stalno vidim istu devojku na ulici. Sve imaju ispeglanu kosu, u jednom trenutku bile su moderne šiške i sve su nosile takve frizure. Uniformisanost je karakteristična ne samo sa Srbiju, već i za ceo svet. Kada šetam ulicama velikih evropskih gradova kao što su Budimpešta, Prag, ili Atina, ponekad se zapitam gde se nalazim. Sve dame su identične i čak nose i iste robne marke. Neverovatno je da su i lutke u izlozima slično obučene kao kod nas. Jedine koje želim i moram da pohvalim jesu Britanke, one su posebne, smele i svoje.
Kakav parfem vam najviše prija?
- Omiljeni mi je One - D&G. Volim parfeme koji uranjaju u kožu nežno i sapunasto, pomalo kremasto.
U kojim prilikama ste koristili izgled kako biste postigli željeni cilj?
- Jednom sam se naljutila, obukla usku haljinu, štikle i bez reči pila piće na koktelu. Ništa nisam postigla, ali osećala sam se neverovatno dobro.
Plastična hirurgija: da ili ne?
- Da, korektivna, bez preterivanja.
Da niste glumica, bili biste?
- Sigurna sam da bih bila profesor.
Kako ste se snašli u ulozi manekenke?
- Bilo mi je čudno što sam morala da ćutim.
Trošite li mnogo novca na garderobu?
- Moja kuma Goca pametno me je savetovala da bez griže savesti kupujem što više stvari dok mi je ćerka mala, jer kad ona poraste, jednostavno neću moći da dođem na red.
Šta prvo od garderobe primetite na muškarcu?
- Cipele, sat i šal.
Po vašem mišljenju, koja glumica ima stila?
- Cenim Marion Kotijar, jer ni po koju cenu ne odustaje od pariskog šarma.
Šta biste od garderobe voleli da dobijete na poklon?
- Poklon je poklon i njemu ne treba gledati u zube.
Da li kupujete isključivo firmiranu garderobu ili vam brend nije toliko bitan?
- Volim jedino firmirane cipele zato što su udobne, šik, drugačije i uvek aktuelne. Marka je Le silla.
Moni Marković
Tekst je objavljen u magazinu Story, broju 163, četvrtog novembra 2008.
