Iza kašnjenja menstruacije nije uvek trudnoća: 8 mogućih razloga i kada se obratiti ginekologu

Menstrualni ciklus je mnogo više od nekoliko dana krvarenja svakog meseca jer se u svakom njegovom delu dešava nešto važno za telo žene, a sama menstruacija je samo jedan njegov deo. On je bitan pokazatelj reproduktivnog, ali i opšteg zdravlja žene, pa promene u tome koliko on traje ponekad mogu da ukažu na to da se u organizmu nešto promenilo.

Za ceo život, žena u proseku ima oko 12 menstruacija godišnje, tokom približno 38 reproduktivnih godina, što znači da se krvarenje dogodi oko 456 puta. To, ipak, kao što često vidimo u praksi, ne znači da će svaki ciklus biti isti niti da menstruacija mora da počne tačno određenog datuma.

Na to kad će nastupiti samo menstrualno krvarenje mogu da utiču stres, promene telesne težine, intenzivno vežbanje, hormonske oscilacije i različita zdravstvena stanja, pa je važno znati kad je odstupanje uobičajeno, a kad bi trebalo potražiti savet lekara.

Koliko dana menstruacija sme da kasni?

 

Iako se često kaže da menstrualni ciklus traje 28 dana, to je samo prosek. Kod odraslih žena se normalnim smatra ciklus koji traje između 21 i 35 dana, a trajanje može da se razlikuje od žene do žene, pa čak i iz meseca u mesec.

Nekoliko dana razlike u odnosu na očekivani datum menstruacije zato ne mora odmah da znači da postoji problem. Krvarenje može da počne nešto ranije ili kasnije, a na to utiču različiti faktori, uključujući stres, promene svakodnevnih navika i oscilacije hormona.

Ne postoji ni univerzalno pravilo da je kašnjenje do pet dana uvek prihvatljivo, a sve preko toga znak poremećaja, već je mnogo važnije koliko ciklus ukupno traje, jesu li odstupanja česta i postoje li drugi simptomi.

Prema smernicama koje se navode na medicinskom portalu WebMD, savet lekara bi trebalo potražiti ako se menstruacije često javljaju u razmacima kraćim od 21 ili dužim od 35 dana, zatim ukoliko izostanu tri menstruacije zaredom, ako krvarenje traje duže od sedam dana ili bude znatno obilnije nego ranije. Posebnu pažnju treba obratiti i ako su menstrualni bolovi intenzivniji nego inače.

 

Naravno, ako postoji mogućnost trudnoće, preporučuje se terstiranje već od prvog dana izostale menstruacije, odnosno prema uputstvu testa ako niste sigurni kad je trebalo da dobijete menstruaciju.

Zbog čega menstruacija kasni?

Razlozi za kašnjenje menstrualnog krvarenja nisu uvek isti. Ponekad je reč o prolaznoj promeni koja će se povući sama od sebe, dok u drugim situacijama neredovan ciklus može da bude znak hormonskog poremećaja ili nekog zdravstvenog problema.

Zato je najvažnije dobro poznavati svoje telo i šta je njemu normalno ili ne, kako biste blagovremeno zakazali ginekološki pregled.

1. Stres može da poremeti hormonsku ravnotežu

Jedan od čestih uzroka kašnjenja menstruacije je dugotrajan ili intenzivan stres. Kad se organizam nađe pod velikim pritiskom, aktivira se sistem koji reguliše odgovor na stres, a važnu ulogu u tom procesu ima hipotalamus, deo mozga koji učestvuje i u kontroli reproduktivnih funkcija.

U takvim okolnostima telo pojačano luči hormone povezane sa stresnim odgovorom. Ako stres potraje, može da dođe do promena u signalima koji upravljaju reproduktivnim hormonima, što može da odloži ovulaciju ili da je privremeno zaustavi. Kad se ovulacija pomeri, često se pomera i početak menstruacije.

Zato nije neobično da ciklus bude neuredan tokom posebno napornog perioda na poslu, velikih životnih promena, nedostatka sna ili emocionalno zahtevnih situacija.

 

2. Naglo mršavljenje ili gojenje

I značajne promene telesne težine mogu da utiču na menstrualni ciklus jer organizam reaguje na promene u energetskim rezervama i hormonskoj ravnoteži.

Komunikaciju između mozga i endokrinog sistema mogu da poremete naglo mršavljenje, restriktivne dijete i nedovoljan unos kalorija, zbog čega se menja i lučenje hormona koji regulišu ovulaciju. Jedna od posledica je kašnjenje, neredovna menstruacija ili njen potpuni izostanak.

S druge strane, i naglo gojenje može da utiče na hormonsku ravnotežu, naročito ako je povezano s insulinskom rezistencijom ili sindromom policističnih jajnika.

Ako ste primetili da vam se ciklus promenio posle značajne promene telesne težine, bilo da ste smršali ili se ugojili, važno je utvrditi uzrok u dogovoru s lekarom, umesto da pokušavate da rešite problem ishranom, na svoju ruku.

3. Previše intenzivno vežbanje

Fizička aktivnost uglavnom ima pozitivan uticaj na zdravlje, ali vrlo naporni treninzi, naročito kada ih prati nedovoljan unos hrane, mogu da poremete menstrualni ciklus.

Problem nastaje kad telo troši više energije nego što dobija putem hrane jer u takvim okolnostima organizam može da smanji aktivnost reproduktivnog sistema kako bi sačuvao energiju za osnovne funkcije.

To se češće događa kod žena koje treniraju vrlo naporno, provode više sati dnevno u fizičkoj aktivnosti ili istovremeno pokušavaju da smršaju i uz rigoroznu dijetu. Tada može da dođe do kašnjenja menstruacije usled odložene ovulacije, pa čak i da ona krvarenje izostane.

4. Sindrom policističnih jajnika

 

Sindrom policističnih jajnika, poznat i kao PCOS, jedan je od čestih uzroka neredovnih menstruacija, a reč je o hormonskom poremećaju koji može da utiče na sazrevanje jajnih ćelija i redovnost ovulacije.

Kad se ovulacija ne odvija redovno, menstruacija može da kasni, da izostane nekoliko meseci ili da bude drugačija po tome koliko je obilna i koliko traje.

Ovaj sindrom može da prati i niz drugih simptoma, poput pojačane maljavosti, akni, proređivanja kose na glavi ili poteškoća s regulacijom težine. Ipak, simptomi se razlikuju od žene do žene, pa se dijagnoza ne postavlja samo na osnovu neredovnog ciklusa.

Ako menstruacija često izostaje ili se javlja u nepredvidivim razmacima, obavezno se obratite ginekologu kako biste što ranije počeli da rešavate ovaj problem.

5. Hormonska kontracepcija

Hormonske pilule i druge vrste hormonske kontracepcije utiču na prirodni ciklus, pa promene u krvarenju mogu da se pojave kada žena tek počne da ih koristi, promeni preparat ili naglo prestane da ih pije.

U prvim mesecima je moguće oskudnije krvarenje, kao i krvarenje između menstruacija ili kašnjenje. Kod nekih vrsta kontracepcije krvarenje može da bude veoma slabo ili da potpuno izostane, što ne mora automatski da znači da postoji zdravstveni problem, već se telo prilagođava.

Važno je, međutim, da se kontracepcija koristi prema uputstvu i da se, u slučaju izostanka krvarenja uz mogućnost trudnoće, uradi test. Ako promene traju ili izazivaju zabrinutost, obavezno se obratite ginekologu.

6. Perimenopauza i rana menopauza

 

Kako se žena približava menopauzi, nivo reproduktivnih hormona počinje da se menja, a ovulacija je sve manje predvidiva. Taj prelazni period se naziva perimenopauza i može da traje nekoliko godina, a stručnjaci ističu da prvi znakovi mogu da se pojave čak i u tridesetim godinama.

Jedan od prvih pokazatelja su promene u menstrualnom ciklusu: menstruacije mogu da budu ređe ili češće, krvarenje može bude obilnije ili oskudnije, a ciklus može i potpuno da izostane. Uz to mogu da se jave valunzi, noćno znojenje, problemi sa snom, vaginalna suvoća i smanjenje seksualne želje.

Menopauza se obično javlja između 45. i 55. godine, a o ranoj menopauzi govori se kada nastupi pre 45. godine. Ako menstruacija počne da izostaje u mlađem životnom dobu, važno je ne pripisivati promene automatski menopauzi, već proveriti da li postoji neki drugi uzrok.

U svakom slučaju, za sve što vas brine, adresa je ginekološka ordinacija.

7. Poremećaji rada štitne žlezde

Poznato je da štitna žlezda proizvodi hormone koji utiču na metabolizam i brojne funkcije organizma, uključujući i reproduktivno zdravlje. Kad ona radi usporeno, što se naziva hipotireoza, ili pojačano, odnosno kod hipertireoze, mogu da se jave i promene u menstrualnom ciklusu. Menstruacije tada mogu da budu neredovne, obilnije ili oskudnije, a ponekad mogu i da se preskoče.

Na problem sa štitnom žlezdom mogu da ukažu i neki drugi simptomi, poput umora, promena telesne težine, osetljivosti na hladnoću ili toplotu, lupanja srca i promena raspoloženja.

Ukoliko se uz kašnjenje menstruacije javljaju i ovakve tegobe, lekar će verovatno da vam preporuči da proverite hormone štitne žlezde analizama iz krvi i da vas uputi endokrinologu.

8. Hronične bolesti mogu da utiču na ciklus

 

Određena hronična oboljenja mogu da utiču na menstrualni ciklus, naročito ako se ne kontrolišu ili ako dovode do značajnih promena u metabolizmu i opštem stanju organizma.

Među stanjima koja mogu da budu povezana s neredovnim menstruacijama su često dijabetes i celijakija. Kod dijabetesa, naročito kad nivo šećera u krvi nije dobro regulisan, mogu da se jave promene u hormonskoj ravnoteži, a kod celijakije poremećajima ciklusa mogu da doprinesu loša apsorpcija hranljivih materija i, samim tim, manjak vitamina i minerala.

Ipak, sama činjenica da žena ima hroničnu bolest ne znači da će nužno imati i menstrualne probleme, ali je u svakom slučaju važno pratiti promene i s lekarom proceniti jesu li one povezane sa osnovnim oboljenjem ili nekim drugim faktorom.

Amenoreja – kada menstruacija potpuno izostane

Ako ste čuli za amenoreju, čuli ste medicinski naziv za potpuno odsustvo menstruacije. Ona može da bude fiziološka, odnosno očekivana u određenim životnim periodima poput trudnoće, ali i da se pokaže kao posledica nekog zdravstvenog problema.

Menstruacija prirodno izostaje tokom trudnoće, a može je privremeno da se smanji ili izostane tokom dojenja, dok se izostanak krvarenja očekuje i nakon menopauze.

Međutim, amenoreja može da nastane i zbog hormonskih poremećaja, izrazitog gubitka telesne težine, nedovoljnog unosa hrane, intenzivnog vežbanja, poremećaja funkcije jajnika ili određenih oboljenja hipofize i hipotalamusa. Ređe su uzrok anatomske promene ili druga ozbiljnija zdravstvena stanja.

 

Ako menstruacija izostane tri meseca zaredom kod žene koja je prethodno imala redovne cikluse, obavezno zakažite pregled kod ginekologa. Ukoliko ste i ranije imali neredovne cikluse, možete otići kod lekara i ranije, u zavisnosti od simptoma i okolnosti.

Kad kašnjenje menstruacije zahteva pregled?

Povremeno odstupanje u ritmu menstrualnog krvarenja ne mora da bude razlog za paniku, ali česte i vrlo izražene promene ne bi smele da se zanemaruju. Uglavnom se kaže da se ginekologu treba obratiti ako menstruacije redovno stižu u razmacima kraćim od 21 ili dužim od 35 dana, ako izostanu tri ciklusa zaredom ili kad se pojave neuobičajeno obilno krvarenje i jaki bolovi.

Ako postoji mogućnost trudnoće, obavezno uradite test. Ukoliko uz izostanak menstruacije imate jak ili jednostran bol u donjem delu stomaka, nesvesticu ili obilno krvarenje, potražite hitnu medicinsku pomoć, savetuje WebMD.

 

BONUS VIDEO

Uticaj menopauze na nastanak kancera