Šta se dešava u telu kada je temperatura povišena, kada treba pustiti organizam da se sam s njom izbori, a kada bi trebalo da je snizimo i na koje sve načine?
Telesna temperatura je jedan od najvažnijih pokazatelja zdravstvenog stanja, jer odražava kako telo reaguje na infekcije i druge stresove.
Normalna temperatura kod odraslih kreće se oko 36,5-37,5°C, a svako odstupanje može biti signal da nešto nije u redu.
Blaga povišena temperatura često znači da imuni sistem radi svoj posao, dok visoka temperatura zahteva više pažnje i eventualnu medicinsku intervenciju.
Pravilno praćenje i blagovremeno reagovanje na skok temperature ključni su kako bismo se oporavili brže i sprečili eventualne komplikacije, što je posebno važno kod dece.
Šta se smatra visokom temperaturom kod odraslih i dece?
Ono što nazivamo normalnom telesnom temperaturom varira i zavisi od pola, godina i drugih faktora i, štaviše, može da se menja tokom dana.
Kod odraslih se povišenom temperaturom smata kada je ona iznad 38, dok je iznad 39,5°C jako povišena temperatura, a iznad 41°C veoma jaka groznica.
Kod beba i dece prosečna normalna temperatura tela je 36,6°-37,2°C, dok se sve iznad toga smatra povišenm temperaturom.
Šta se dešava u organizmu kad je temperatura povišena?
Kada telesna temperatura poraste, to znači da je hipotalamus, deo mozga koji reguliše toplotu, namerno “podesio thermostat” tela na višu vrednost. To se najčešće dešava kao odgovor na infekciju, kada imuni sistem oslobađa pirogene supstance (npr. citokine), koje šalju signal hipotalamusu da podigne temperaturu.
Tada se krvni sudovi skupljaju kako bi telo zadržalo toplotu, dok se metabolizam ubrzava, imuni system je efikasniji jer viša temperatura usporava razmnožavanje virusa i bakterija, dok istovremeno podstiče proizvodnju belih krvnih zrnaca. Tek kasnije nastupaju znojenje i širenje krvnih sudova, kada telo pokuša da snizi temperaturu i vrati se u ravnotežu.
Dakle, povišena temperatura nije sama po sebi bolest, već odbrambeni mehanizam organizma koji pomaže da se brže izborimo sa uzročnicima infekcije.
Kada pustiti telo da se izbori samo s povišenom temperaturom?
Blaga groznica (do 38°C) često je znak da imuni sistem radi i da telo samo pokušava da se izbori sa infekcijom. U ovim slučajevima, dovoljno je odmoriti se, unositi tečnost i pratiti simptome.
Kada spuštati temperaturu?
Međutim, kada je telesna temperatura iznad 38,5, to je iscrpljujuće za organizam, pa bi trebalo da se primene antipiretici, odnosno lekovi za snižavanje temperature. Uglavnom su to ibuprofen i paracetamol, koje koriste i odrasli i deca.
Paracetamol za skidanje temperature
Paracetamol se koristi često, a on može da pomogne u otklanjanju bolova i spuštanju visoke temperature. Obično se koristi za ublažavanje blagih ili umerenih bolova, kao što su glavobolja, zubobolja ili uganuća, kao i za ublažavanje groznice uzrokovane gripom i prehladom.
Paracetamol se često preporučuje kao jedan od prvih lekova za Kojima treba posegnuti za bol jer je bezbedan za većinu i neželjeni efekti su retki, navodi se na sajtu nhs.
Ibuprofen za skidanje temperature
Kod nas se uglavno koristi brufen, lek čija je aktivna supstanca ibuprofen, a u pitanju je antizapaljensko sredstvo koje deluje tako što smanjuje upalu, bol i povišenu temperaturu blokiranjem enzima (COX) koji učestvuju u stvaranju prostaglandina – supstanci odgovornih za bol, otok i groznicu.
Iako se kupuje bez recepta u apoteci, vrlo je važno da se detaljno prati uputstvo za upotrebu i ne preteruje s količinom, kao i da se poštuje jasno određen razmak između dveju doza.
Čepići za temperature za skidanje temperature
Kod nas na tržištu se paracetamol može naći, pored sirupa i tableta, i u supozitrijama (rektalnim čepićima). U pitanju je mala kompaktna lekovita masa najčešće u obliku kupe, koja treba da stoji u frižideru, koristi se strogo prema uputstvu i unosi opranim, čistim rukama.
Supozitorije se čuvaju u originalnom pakovanju, na tamnom i hladnom mestu, van domašaja dece, na temperaturi do 12 stepeni.
Prirodne metode za skidanje temperature kod dece i odraslih
Iako nisu sve naučno ispitane, od davnina postoje mnoge tehnike koje se koriste za spuštanje telesne temperature, a neke su se pokazale kao efikasne. Naravno, na njih ne treba da se oslanjamo kao na jedine metode za obaranje temperature kada ona pređe 38,5°C. Najčešće su to:
- Skidanje temperature tuširanjem. Preporučuje se da koristimo, nikako hladnu, jer hladna voda može izazvati drhtavicu i dodatno povisiti temperature. Ne savetuje se ni da se koristi led, a preporučuje se da sed voda zagreje ako počnete da drhitte, a potom da izađete iz kade i legnete.
- Skidanje temperature hladnim oblogama. Obloge nakvašene mlakom vodom na čelu ili na telu mogu pružiti trenutno olakšanje i pomoći u prirodnom obaranju temperature.
- Skidanje temeperature jabukovim sirćetom. U slučaju da imate temperaturu višu od 38 stepeni preporučuje se da istrljate telo jabukovim sirćetom. Trljajte sirćetom 10-15 minuta pazuh, lice i stomak.
- Skidanje temeperature krompirom. Obično se izrenda jedan veći krompir, koji prethodno niste oljuštili, a potom se narendan ubaci u čarape, na tabane i drži tako dok se ne osuši, da bi se zatim ponovio postupak.
- Skidanje temperature kukuruznim projinim brašnom. Napravite gušću smesu od kukuruznog brašna i alkoholnog sirćeta. Smesu stavite na tabane, uvijte stopala u pamučne krpe, pa obujte pamučne čarape.
- Skidanje temperature senfom. Za razliku od tuširanja, koje preporučuju I lekari, spuštanje temperature senfom spada u one savete koje nećete čuti u ordinaciji. Mnogi kažu čak i da senf može da bude opasan jer se proizvodi od semena goruščice, koje sadrži ulje s materijama koje izazivaju iritaciju kože. U svakom slučaju, ako i koristite ovaj metod, ni slučajno ne preskačite lekove i tuširanje.
BONUS VIDEO
Virus koji kosi u septembru