Svaka kuća u Srbiji ga UVEK ima! Da li je jedan od najkorišćenijih lekova protiv bolova bezbedan?

Ukoliko se držite preporučene dnevne doze, uglavnom nemate razloga za brigu.

Imate glavobolju zbog mamurluka? Bole vas leđa zbog dana provedenog pored kompjutera? Stara povreda se "aktivirala" na promenu vremena? Većina će tada posegnuti za paracetamolom, starim dobrim i proverenim lekom koji brzo otklanja bolove i nelagodu.

Ipak, da li je on bezazlen koliko obično mislimo?

Paracetamol ili acetaminofen u širokoj je upotrebi kao analgetik, ali i kao antipiretik — lek za obaranje temperature. Glavni je sastojak brojnih medikamenata protiv prehlade i gripa, a generalno je bezbedan za upotrebu u preporučenim dozama, odnosno 1.000-3.000 mg dnevno za odrasle.

 

Međutim, 2011. godine mnogo pažnje privuklo je istraživanje reumatologa Majkla Doertija, s Univerziteta u Notingemu, koji je sproveo analizu nad 900 pacijenata starijih od 40 godina. Oni su uzimali paracetamol, ibuprofen ili kombinaciju ovih lekova za hronični bol u kolenima, a posle 13 nedelja ispostavilo se da je jedan od pet učesnika studije koji su pili ibuprofen unutrašnjim krvarenjem izgubio količinu koja je ekvivalent jednoj jedinici krvi. Iznenađujuće je, međutim, bilo to što je isti slučaj bio i sa onima koji su uzimali paracetamol!

— Paracetamol zapravo, može da bude vrlo opasan lek — smatra dr Džon Dikinson, penzionisani lekar opšte prakse iz Severnog Jokšira. — Može da izazove probleme s bubrezima i jetrom, kao i da izazove i gastrointestinalno krvarenje kao i nesteroidni antiinflamatorni lekovi.

 

Kako je istaknuto na medicinskoj platformi Healthline, acetaminofen (ili paracetamol) može da ima ozbiljne negativne efekte, iako se oni dešavaju retko. To se posebno slučaj ako se koristi prekomerno.

Istraživači Univerziteta u Edingburgu sproveli su studiju u kojoj je učestvovalo 110 dobrovoljaca, od kojih je dve trećine imalo probleme s krvnim pritiskom. Svi su pili po gram paracetamol četiri puta dnevno, što je doza koja se obično propisuje pacijentima s hroničnim bolovima.

 

— Utvrđeno je da je paracetamol podizao krvni pritisak, što znači da je stvarao uslove za nastanak srčanog ili moždanog udara — objasnio je farmakolog prof. Džejms Dir iz Edinburga.

Ipak, ova studija nije objasnila mehanizam kojim ovaj lek može navodno do dovede do tako teških posledica.

Gerhard Miler-Švefe iz Centra za palijativnu medicinu Gopingen objasnio je svojevremeno za Dojče Vele da paracetamol može da ošteti jetru jer sprečava izbacivanje štetnih supstanci iz organizma, što može da izazove imunološku reakciju u palu jetre.

 

— To vodi ka upali jetre i što više ćelija u jetri biva uništeno kroz ovaj proces to je stanje dramatičnije — istakao je on.

Ipak, uglavnom se eventualni negativni efekti mogu izbeći ukoliko se držimo jednog pravila: preporučene doze. Na kraju krajeva, kao i svaki drugi lek, ni paracetamol se ne sme piti neograničeno, neumereno i uvek je poželjno konsultovati se s lekarom.

Pre nekoliko godina, u javnosti su se pojavile spekulacije o bezbednosnim rizicima pri upotrebi paracetamola nakon što je američka Uprava za hranu i lekove preporučila da se smanji jačina paracetamola u kombinovanim preparatima. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) reagovala je tada saopštenjem o tome kako "nema novih informacija koje bi mogle uticati na izmenu odnosa koristi i rizika terapijske upotrebe ovog leka".

— Rizik od hepatotoksičnosti paracetamola je isključivo u vezi sa prekoračenjem preporučenih terapijskih doza, tj. predoziranjem, odavno je poznat, objašnjen i na odgovarajući način opisan i u našim lokalno odobrenim sažecima karakteristika/uputstvima za lekove koji sadrže paracetamol — navela je tada ALIMS.