Deca kojima manjka samopouzdanja ili su pasivna u društvenim interakcijama mogu ponekad da budu žrtve vršnjakog nasilja, a roditelji im mogu pomoći da se osmele da se zauzmu za sebe.
Jedan od najtužnijih delova života jeste posmatranje koliko mališani ponekad mogu biti loši jedni prema drugima, a kada je to usmereno na naše dete – to zaista može da bude srceparajuće, piše dr Emili Edlin, poznata čikaška klinička psihološkinja, za portal Parents.
Ove interakcije s vršnjacima su veoma važne za razvoj socijalnih veština, pa ona ističe da je dobro kada roditelji to primećuju i žele da preduzmu nešto kako bi pomogli svojoj deci.
Dr Edlin, inače autorka knjige "Umetnost i nauka mame", izdvojila je nekoliko saveta koji bi mogli da budu vrlo značajni na putu ka izgradnji samopouzdanja naših dečaka i devojčica.
1. Razumite problem pandemije
Mališani koji danas odrastaju suočili su se s godinama pandemije virusa korona, što znači da su u jednom periodu izgubili mogućnost da vežbaju normalne društvene veštine.
Zato je potrebno potražiti svaku priliku da dete bude s vršnjacima i "trenira" stvarni život.
2. Razgovarajte s detetom o prijateljstvu
Pošto mala deca još uvek ne razmišljaju o tome šta je suštinski prijateljstvo i to neretko svedu na "Oboje volimo kockice", možete pomoći detetu tako što ćete mu pomoći da razume šta je zapravo prijatelj.
Takođe, dr Edlin savetuje da, ukoliko je dete u okruženju vršnjaka koji su fizički nasilni, obavezno promeni okruženje.
– Promena grupe vršnjaka može biti upravo ono što mu treba da izgradi samopouzdanje i nauči kakav je osećaj imati prave prijatelje – naglašava.
3. Naučite ih asertivnosti
Važno je napraviti razliku između agresivnog i asertivnog ponašanja – asertivno znači da umemo da se zauzmemo za sebe, a agrevino da usmeravamo verbalno ili fizičko nasilje prema drugima.
Osnovni koraci su da dete:
- nauči da kaže onome ko ga vređa ili napada da prestane s tim,
- nauči da jasno kaže da mu smeta kad ga ismevaju i
- da ode ukoliko se loše ponašanje prema njemu nastavi.
Asertivnost će pomoći deci da se jasno izraze u različitim društvenim situacijama i da znaju kada i kako da kažu "ne".
4. Razmotrite rizike
Nikada nijedna žrtva nije kriva zbog toga što je napadnuta, ali dr Edlin naglašava da potoje karakteristike koje neku decu čine podložnijom maltretiranju, uključujući nisko samopouzdanje i pasivnost.
Zato je vrlo važno raditi na samopouzdanju deteta i naučiti ga da ne trpi nešto što ga povređuje.
5. Obratite se vrtiću ili školi
Ukoliko primetite da, ni uz sav trud, dete ne može da se izbori s nasilnicima,od pomoći može biti osoblje vrtića ili škole kako bi dete dobilo dodatnu i stručnu podršku.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Psiholog Bojana Šlajmer o vršnjačkom nasilju u Pančevu