Zbog ljubavi je odbila Holivud, promenila veru i ime: Glumica koju često pominjemo imala je filmski život i užasan kraj

Na današnji dan, rođena je slavna glumica čije je ime dobro poznato i onima koji možda nisu gledali njene filmove, jer je jedno od najpoznatijih na našim prostorima.

Razlog je to što se ono veoma često pojavljuje u ukrštenicama i kvizovima, a u pitanju je – Ita Rina, žena vrlo interesantne životne priče i tužnog kraja.

Rođena je 7. jula 1907. godine u Divači, kod Trsta, i to kao Italina Ida Kravanja. Rasla je u Sloveniji, gde se njena porodica obrela nakon što je njen otac Jožef dobio posao železničara u Ljubljani po izbijanju Prvog svetskog rata.

Živela je kao i sve njene vršnjakinje – živela je u jednostavnoj, radničkoj porodici, išla u gimnaziju, a zatim počela da radi u obližnjoj banci. Ipak, sanjala je, kao i mnogi mladići i devojke, da postane glumica, što tada nije delovalo mnogo izgledno.

Nakon što je Italinin otac premonuo 1926. godine, sa majkom Marijom i sestrom Danicom izdržavala se izdajući sobe studentima. Baš te godine rešila je da okuša sreću – kako je bila veoma lepa i izdvajala se licem koje privlači pažnju, prijavila se za prvi izbor za Mis Jugoslavije.

Iako se često piše da je ona tada i pobedila, zapravo je u poslednjem trenutku otkazala učešće jer nije smatrala da je stvar ozbiljna, a pobedu je potom odnela Štefica Vidačić, još jedna žena veoma neobične i filmske sudbine i zvanično prva Mis Jugoslavije.

Međutim, nakon što su se fotografije Italine Kravanje našle u rukama čelnih ljudi, sreća joj se osmehnula.

 

Oduševljen njenom lepotom, čuveni zagrebački filmofil, vlasnik čuvenog bioskopa "Balkan Palas" Alfred Miler poslao je njene fotografije nemačkom režiseru, scenaristi i producentu Peteru Ostermajeru, osnivaču filmskog studija kasnije poznatog kao "Emelka", koji je radio s Hičkokom, Kazanom, Kjubrikom, Bergmanom, Oliverom Stounom...

Ostermajer ju je pozvao na probno snimanje, gde je i stigla 28. maja 1928. godine, a potom potpisala trogodišnji ugovor za produkcijskom kućom "Ostermajer film" i preselila se u Berlin, uprkos protivljenju njene majke.

Filmska karijera Ite Rine

Odmah je snimila prvi film – "Dvoje ispod nebeskog svoda", koji je ugledao svetlo dana već naredne, 1927. godine. Kako se navodi u Filmskoj enciklopediji u izdanju Jugoslovenskog leksikografskog zavoda "Miroslav Krleža", jugoslovenska glumica je u ovom ostvarenju "pored lepote iskazala i znatan glumački dar".

 

– Kamere su počele da zuje. Svuda oko mene bili su kablovi. Neki potpuni stranci piljili su u mene, došaptavajući se među sobom. Govorili su mi da vrištim, da se smejem, mašem i plačem. Mislim da sam najprirodnije izgledala u scenama u kojima sam plakala. Bilo je dovoljno samo da se prisetim koliko sam daleko od kuće i kako sam obmanula majku – opisala je glumica svoje prvo iskustvo na snimanju.

Igrala je i u filmu "Šta deca ne govore svojim roditeljima" iz iste godine, koji je bio zabranjen u Evropi i objavljen samo u Americi, a potom i u nizu vrlo uspešnih nemačkih filmova.

 

U međuvremenu je javnosti postala poznata kao Ita Rina, raskinula je ugovor sa "Ostermajer filmom" i potpisala sa novom kućom, koja je zahtevala od nje promenu imena.

U narednim godinama snimila je češko-nemački "Erotikon" (1929), svoj najznačajniji film, o ćerki čuvara železničke stanice, a potom i češko ostvarenje "Tonka zvana vešala" (1930).

Potom je usledio poziv iz Holivuda, kom je rekla "ne" zbog – ljubavi.

Kako je Ita Rina postala Tamara Đorđević?

Bila je tih dana srećno zaljubljena u inženjera Miodraga Đorđe­vića, s kojim je želela da izgradi miran i porodični život, pa ne samo što nije želela da postane holivudska diva već je razmišljala da prestane da se bavi glumom uopšte.

Po udaji je postala pravoslavka, promenila ime u Tamara Đorđević i preselila se u Beograd.

Nastavila je, međutim, neko vreme da radi, a tokom snimanja filma "Centrala Rio" , neposredno pred početak Drugog svetskog rata, za nju su počeli veliki problemi.

Tada ju je na setu neprestano pratio gestapovac, s kojim se ona svađala, ne znajući ko je u pitanju, u danima kada su pripadnici tajne policije nacističke Nemačke privodili ljude i za manje od burne rasprave. Najviše se interesovao za to ima li glumica jevrejsko poreklo, zbog čega je Ita Rina bila prinuđena da se obrati ambasadoru Kraljevine Jugoslavije u Berlinu i slavnom piscu Ivu Andriću.

On joj je poručio da se odmah vrati u Jugoslaviju, gde je nastavila glumačku karijeru, iako, istina, u manjem obimu.

Kako se bližio rat, počela je 1939. godine dobrovoljno da radi kao bolničarka, a zatim je 1940. dobila sina. S porodicom se, nakon prolećnog bombardovanja Beograda 1941. preselila u Vrnjačku banju, gde je stanovala njena sestra, takođe udata za Srbina, a ostalo je zabeleženo da je u ovom periodu prodavala svoje dragocenosti kako bi izdržavala porodicu.

U međuvremenu je Itin suprug Miodrag odveden u Banjički logor zbog političke izjave, a kasnije se tvrdilo da je na slobodu izašao uz pomoć svoje slavne supruge.

Povremeno je Ita Rina radila, a poslednju ulogu zabeležila je u fimu "Rat" Veljka Bulajića, u kom je igrala pored Velimira Bate Živojinovića, Olivere Marković, Antuna Vrdoljaka...

Poslednje decenije provela je u Budvi, gde je sa suprugom Miodragom sagradila kuću i uživala brinući o bašti. Brinula je o suprugu dok je bolovao, a malo je poznato da je nakon glumačke karijere radila je u administraciji, potom kao savetnica u "Avala filmu", a zatim u "Lovćen filmu".

Kako su pisali mediji, Ita Rina preminula je tokom zemljotresa, kada je doživela astmatični napad, u Budvi 1979. godine.

 

*Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

BONUS VIDEO

Pravo ime Eve Ras