Prva Mis Jugoslavije imala je filmski život, 3 imena, velika ljubavi i mnogo tuge
Jugoslavija je bila poznata po lepim ženama, koje su dolazile iz svih njenih delova, pa se tako i danas od Vardara do Triglava često sećamo čuvenih glumica i slavnih misica koje su obeležile jednu veliku i značajnu epohu u istoriji Balkana.
Međutim, malo je poznato ko je bila prva devojka koja je ponela titulu Mis Jugoslavije, mnogo pre Nikice Marinović, Biljane Ristić, Ane Saso...
Izbor za najlepšu devojku velike države prvi put je održan 1927. godine, a titula je tada pripala Štefici Vidačić, koju je tadašnja štampa opisivala kao "šarmantnu mladu damu, skoro savršenih proporcija, zeleno-smeđih očiju".
NE PROPUSTITE
Ko je bila Štefica Vidačić?
Štefica Vidačić je rođena u Požegi, 7. juna 1909 godine, a potom je krštena u župi Sv. Terezije. Njena porodica i životna priča od početka nije bila tipična: rođena je van braka, a prema nekim izvorima je veoma mlada izgubila roditelje – oca Franju Sojtorija i majku Vjekoslavu Vidačić, za koje se pisalo da su stradali u nesreći.
U svakom slučaju, poznato je da je pohađala gimnaziju u Zagrebu, kao i da je u decembru 1926. godine, sa svega 17 godina, bila među mladim lepoticama koje su u hotelu "Esplanade" konkurisale za titulu Mis Jugoslavije i – pobedila! I ne samo to nego je četiri meseca kasnije, u martu 1927, odnela pobedu na izboru za najlepšu devojku Starog kontinenta.
Takmičenje za Mis Evrope je baš te godine, 1927, pokrenula kompanija "Fanamet", evropski zastupnik američke kuće "Paramount".
Prema nekim izvorima, pre nego što je ponela krunu, Štefica je radila u kiosku, a drugi navode da je bila konobarica u jednom kafiću u Zagrebu. Iznenada, otvorila su joj se vrata sveta.
Nakon što je u Beču postala Mis Evrope, Štefica se preselila u Berlin, gde je počela da koristi pseudonim Štefi Vida, a već 1928. počela je da igra u filmovima. Ipak, nije imala mnogo uspeha, pa se povukla iz glume posle nekoliko manjih uloga.
NE PROPUSTITE
Njena glumačka karijera donela je ipak nešto manekenki – ljubav. Na jednom od snimanja upoznala je filmskog kompozitora Vilija Šmit-Gentnera, za kog se udala 1932. godine. Par se nekoliko puta selio tokom braka, a skrasili su se na jednom seoskom imanju, gde je Štefica naučila da vodi gazdinstvo, dok je njen suprug zbog posla često putovao u Beč. Ispostavilo se da ih je ova razdvojenost koštala braka.
Nakon razvoda, Štefica je neko vreme radila kao lektorka u kompaniji "Mondial Film" u Beču, a potom je živela i radila na relaciji SAD-Švajacarska, jer je prenosila kratkometražne filmove s kontinenta na kontinent. U to vreme je upoznala švajcarskog novinara Maksa Džoba, za kog se udala 1949, a tada je promenila ime u Štefani Džob.
Ipak, još uvek za Šteficu nije bilo mira i harmonije: posle četiri i po godine braka ostala je udovica, nakon Džobove smrti u avionskoj nesreći.
Nakon svega je odlučila da okrene leđa filmskoj industriji i upiše studije književnosti, a narednih 17 godina provela je radeći lekturu i korekturu za jedan list u Cirihu.
U međuvremenu je stupila u vezu s Valterom Lenerom, koji se bavio izradom robe od kože, a s njim je provela 30 srećnih godina.
Preminula je u Cirihu 2002. godine, a pošto nije imala potomstvo, Štefica je sav svoj imetak ostavila organizaciji "Greenpeace Schweiz”.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Poslednja Mis Jugoslavije
NE PROPUSTITE
