Nema definitivnog odgovora na pitanje koje je voće najzdravije na svetu, ali jedno je sigurno – ovo mora da zauzme jedno od prvih mesta ako se ikada sastavi takva lista
Nije potrebno mnogo naglašavati koliko je voće važno u ishrani – bilo da imate neki zdravstveni problem, pokušavate da sačuvate zdravlje, želite da se rešite viška kilograma ili da poboljšate izgled kože, kose i noktiju, voćke su deo odgovora na sva vaša pitanja o ishrani.
Uravnotežen i raznovrstan jelovnik osnova je zdrave ishrane, a sveže voće i povrće tu igra veoma važnu ulogu jer obiluje hranljivim materijama.
To posebno važi u letnjim mesecima, zbog visokog udela vode u voću, ali postoji li neko koje se smatra najpreporučljivijim?
Koliko je poznato, još uvek nije sprovedena relevantna medicinska studija koja bi određeno voće proglasila najzdravijim na svetu, niti su voćke nekada zvanično rangirane na ovaj način, ali većina stručnjaka saglasana je da su bobice među najpoželjnijima u ishrani, dok jedna dijetetičarka nema dilemu šta bi ona prvo preporučila svima.
– Bobičasto je najzdravije voće, na osnovu moje ekspertize i istraživanja – smelo tvrdi poznata američka registrovana dijetetičarka i autorka brojnih knjiga o zdravoj hrani Samanta Kaseti za Today.
Zašto su bobice toliko zdrave?
Prepoznatljivu plavu i crvenu boju bobičasto voće ima zahvaljujjući antocijaninima, pigmentima rastvorljivim u vodi s antioksidansnim dejstvom. Velika količina aciliranih antocijanina može se naći u ljubičastom krompiru i batatu, rotkvi i ljubičastoj šargarepi, dok borovnice i dud uglavnom sadrže neacilirane.
Na našim prostorima antocijanini su dostupni u sledećim bobicama:
- Jagode: 4–48 mg
- Višnje: 3–44 mg
- Borovnice: 11–26 mg
- Dud: 1,4–704 mg
- Crna aronija: 46–558 mg
- Crne bobice zove: 17–463 mg
- Crna ribizla: 25–305 mg
- Trešnje: 7–143 mg
- Kupine: 10–139 mg
- Brusnice: 4–49 mg
- Crvene maline: 5–38 mg
- Crno grožđe: 3–39 mg
- Crvena ribizla: 2–11 mg
Kako ističe medicinska platforma Healthline, to što antocijanini imaju antioksidansno svojstvo znači da se bore protiv štetnih jedinjenja po imenu slobodni radikali, koji kada se nakupe u telu mogu da izazovu oksidativni stres.
On dalje vodi do zapaljenja i povećava rizik od nastanka hroničnih bolesti, kao što su rak i srčana oboljenja. Takođe, bobičasto voće je stoga odlična prevencija nekih vrsta kancera, dijabetesa tipa 2, korisni su za kardiovaskularno zdravlje i mogu da doprinesu boljoj funkciji mozga.
Healthline navodi i da imaju antimikrobne efekte, koji su dokazani studijom objavljenom 2017. u magazinu Food & Nutrition Research, zatim mogu da pomognu u zaštiti od UV zračenja, kao i pri gubitku kilograma.
Bobičasto voće za mršavljenje
Bobice se smatraju niskokaloričnim izvorima hranljivih materija.
Na primer, jedna šolja malina (oko 123 g) pruža 64 kalorije, a uz to obezbeđuje čak 36% preporučenog dnevnog unosa vitamina C, mangana i 12% preporučenog dnevnog unosa vitamina K.
Oko 152 g jagoda sadrži manje od 50 kalorija, a ima 3 g vlakana i pruža 99 % preporučenog dnevnog unosa vitamina C i 26% mangana.
Uz to, zbog obilja vlakana ćete posle bobičastog voća dugo biti siti, a tome doprinosi i velika količina vode, pa ne čudi što su jagode, kupine, borovnice i maline obavezan deo doručka ako pokušavate da smršate u ovsenu kašu.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Saveti gastroenterologa za ishranu tokom leta