Lako nastaje, a povezuje se sa rakom, srčanim problemima... Šta je OKSIDATIVNI STRES i kako utiče na naš organizam?

Oksidativni stres nema uvek negativne posledice, ali može pospešiti pojavu brojnih opasnih bolesti. 

Oksidativni stres je stanje koje nastaje kada se u ljudskom organizmu poremeti ravnoteža slobodnih radikala i antioksidanata, što može dovesti do oštećenja ćelija i tkiva.

 

Veliki broj naučnih dokaza sugeriše da dugotrajni oksidativni stres doprinosi razvoju niza hroničnih zdravstvenih problema, a samo neki od njih mogu biti rak, dijabetes, Alchajmerova bolest i bolesti srca.

 

Telo stalno prirodno proizvodi antioksidante za suprotstavljanje slobodnim radikalima, a naša ishrana je važan izvor antioksidanata. Određene navike, način život i ishrana mogu pomoći u smanjenju oksidativnog stresa.

 

To uključuje održavanje zdrave telesne težine, redovno vežbanje i uravnoteženu, zdravu ishranu bogatu voćem i povrćem.

 

EFEKTI OKSIDATIVNOG STRESA

 

Efekti oksidativnog stresa variraju i nisu uvek štetni. Na primer, oksidativni stres koji je rezultat fizičke aktivnosti može imati blagotvorne, regulatorne efekte na telo.

Vežbanje povećava formiranje slobodnih radikala, što može izazvati privremeni oksidativni stres u mišićima. Međutim, slobodni radikali koji nastaju tokom fizičke aktivnosti regulišu rast tkiva i stimulišu proizvodnju antioksidanata.

Blagi oksidativni stres takođe može zaštititi telo od infekcija i bolesti. U jednoj studijim objavljenoj u magazinu Nature 2015. godinem naučnici su otkrili da oksidativni stres ograničava širenje ćelija raka melanoma kod miševa. Međutim, dugotrajni oksidativni stres oštećuje ćelije, proteine i DNK, pokazala je studije Medicinske škole Univerziteta Emori u Atlanti, objavljena 2004. u medicinskom magazinu Nucleic Acids Research. Ovo može doprineti starenju i može igrati važnu ulogu u razvoju niza problema.

HRONIČNA UPALA

 

Oksidativni stres može izazvati hroničnu upalu. Infekcije i povrede pokreću imuni odgovor tela. Imuno ćelije zvane makrofagi proizvode slobodne radikale dok se bore protiv invazijskih klica. Ovi slobodni radikali mogu oštetiti zdrave ćelije, što dovodi do upale.

U normalnim okolnostima, zapaljenje nestaje nakon što imuno sistem eliminiše infekciju ili popravi oštećeno tkivo.

Međutim, oksidativni stres takođe može izazvati inflamatorni odgovor, koji zauzvrat proizvodi više slobodnih radikala koji mogu dovesti do daljeg oksidativnog stresa, stvarajući ciklus.

Hronična upala usled oksidativnog stresa može dovesti do nekoliko stanja, uključujući dijabetes, kardiovaskularne bolesti i artritis.

NEURODEGENERATIVNE BOLESTI
 

Efekti oksidativnog stresa mogu podstaći razvoj neurodegenerativnih bolesti kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest.

Mozak je posebno podložan oksidativnom stresu jer moždane ćelije zahtevaju značajnu količinu kiseonika. Prema pregledu iz 2018. godine, mozak troši 20 procenata ukupne količine kiseonika neophodne našem telu.
 

Ćelije mozga koriste kiseonik za obavljanje intenzivnih metaboličkih aktivnosti koje stvaraju slobodne radikale. Ovi slobodni radikali pomažu u održavanju rasta moždanih ćelija, neuroplastičnosti i kognitivnog funkcionisanja.

Tokom oksidativnog stresa, višak slobodnih radikala može oštetiti strukture unutar moždanih ćelija i čak izazvati ćelijsku smrt, što može povećati rizik od Parkinsonove bolesti.

Oksidativni stres takođe menja esencijalne proteine, kao što su amiloid-beta peptidi. Prema jednom sistematskom pregledu iz 2018. godine, oksidativni stres može da modifikuje ove peptide na način koji doprinosi akumulaciji amiloidnih plakova u mozgu. Ovo je ključni marker Alchajmerove bolesti.

BOLESTI POVEZANE SA OKSIDATIVNIM STRESOM
 

Oksidativni stres može imati bitnu ulogu u razvoju različitih bolesti i problema sa kojima se naš organizam može suočiti.

 

• Rak ***
• Alchajmerova bolest **
• Parkinsonova bolest ****
• Dijabetes *
• Kardiovaskularni problemi (visok krvni pritisak, ateroskleroza, moždani udar)  *****
• Inflamatorni poremećaji
• Sindrom hroničnog umora
• Astma ******
• Muška neplodnost *******

 

* Dijabetes - po studiji iz 2016. godine - Odsek za farmaciju, Univerzitet Svabi i Univerzitet u Pešavaru iz Pakistana

** Alchajmerova bolest - po studiji iz 2016. godine - Odeljenje za neurologiju, Centralna bolnica Điangsu, Kina 

*** Rak - po studiji iz 2017. godine - Odeljenje za matične ćelije i regenerativnu biotehnologiju, Seul, Koreja

**** Parkinsonova bolest - po studiji iz 2014. godine - Centar za neurodegenerativne i neuroimunološke bolesti, Odeljenje za neurologiju, Medicinska škola "Robert Vood Johnson", SAD

***** Kardiovaskularni problemi po studiji iz 2020. godine - Institut "Pasteur de Lille", Francuska)

****** Astma - postudiji iz 2011. godine - Odeljenje za pedijatrijsku alergiju i astmu, Odeljenje za patobiologiju, Lerner istraživački institut i Respiratorni institut, Klivlendska klinika, Klivlend, Ohajo

******* Muška neplodnost - po studiji iz 2019. godine - Odeljenje za patološku analizu, Fakultet nauka, Univerzitet Sumer, Irak

 

 

FAKTORI RIZIKA

 

Faktori koji mogu povećati rizik od dugorčnog oksidativnog stresa su:
 

• Gojaznost
• Diijete sa visokim sadržajem masti, šećera i prerađene hrane
• Izloženost zračenju
• Cigarete ili drugi duvanski proizvodi
• Često konzumiranje alkohola
• Pojedini lekovi
• Zagađenje
• Izloženost pesticidima ili industrijskim hemikalijama