Kako da znate da imate OZBILJAN PROBLEM? Psiholog za Glossy otkriva šta moramo da znamo o poremećajima ishrane

O poremećajima u ishrani se proteklih godina priča više nego ranije, kada su bili tabu, a toliko se glasno govori o njima da neretko čujemo da neko samo "prati trend" i da nema ozbiljan problem.

 

Kako ističe psihološkinja Anita Đuković, iako je ovako mišljenje često prisutno u savremenom društvu, "poremećaji ishrane zapravo nisu pokušaj privlačenja pažnje na sebe ili posledica 'modernog' način života, već ozbiljan mentalni poremećaj koji se ubraja u one sa najvećom stopom smrtnosti među pacijentima".

 

– Takođe, većina obolelih pati od drugih mentalnih poremećaja poput depresije ili anksioznosti – ističe ona.

 

Prema njenim rečima, istraživanja pokazuju da se oko 70 miliona ljudu širom sveta bori s poremećajima ishrane, a prema podacima američke Nacionalne asocijacije za poremećaje ishrane, taj broj je stalno u porastu. Od ovih poremećaja podjednako obolevaju i muškarci i žene, a "diskriminacija" ne postoji ni kada su u pitanju godine i socio-ekonomski status.

 

Ona je za Glossy izdvojila tri najpoznatije grupe poremećaja ishrane. Kako ističe, to su:

 

• Anoreksija nervoza, koju karatkeriše konstantan i preplavljujući strah od dobijanja na težini i prekomerno mršavljenje usled rigoroznih dijeta i iscrpljujućih treninga. Ove osobe smatraju da nikada nisu dovoljno mršave čak i pored očigledne skstremne mršavosti.
• Bulimija nervoza je manje očigledna od prethodnog tipa zato što ove osobe uglavnom održavaju normalnu telesnu težinu. Ono što je katakteristično kod ovog poremećaja je da počinje unošenjem prevelike količine hrane u kratkom vremenskom intervalu, pa u ovoj fazi osoba oseća kao da nema nikakvu koktrolu nad sobom. Nakon prejedanja javlja se osećaj krivice i strah od viška kilograma, pa i potreba za izazivanjem povraćanja ili uzimanjem laksativa sa ciljem da se spreči dobijanje na kilaži.
• Kompulzivno prejedanje (Binge eating disorder) specifično je po tome što osoba reguralno unosi ogromne količine hrane i oseća da nema kontrolu nad sobom. Ove osobe prebrzo jedu i nastavljaju da jedu i onda kada su potpuno site. Nakon prejedanja osećaju krivcu i stid, ali u ovom slučaju ne pokušavaju da se oslobode viška hrane kao što je to sličaj kod bulimije, već imaju potrebu da se skrivaju i jedu same. Oni koji pate kompulzivnog prejedanja mogu da održavaju normalnu težunu ali su u većini slučajeva gojazni.

 

Kako nastaju poremećaji ishrane?

 

Kako ističe psihološkinja Anita Đuković, slika koju imamo o sebi i sopstvenom izgledu često nije realna, a u slučaju ljudi koji pate od poremećaja u ishrnai često samovrednovanje zavisi isključivo od toga kako se osećaju kada stanu ispred ogledala.

 

– Kako neka osoba doživaljava sopstveno telo i kakve misli osećanja ima svaki put kada se pogleda u ogledalo su ujedno i odlučujući faktori za razvoj ovog poremećaja. Slika koju imamo o našem fizičkom telu može biti i pozitivna i negativna, a nekada i potpuno iskrivljena. Tako osoba koja u realnosti izgleda mršavo može sebe u ogledalu da vidi kao izrazito gojaznu osobu ili neko može da smatra da vredi kao osoba isključivo onda kad je savršenog fizičkog izgleda – istakla je ona.

 

– Poremećaji ishrane su vrlo kompleksni, a smatra se da skup određenih faktora može da poveća šansu da li će ih neka osoba u toku života razviti. Ti faktori mogu biti psihološki, interpesdonalni, socio-kulturološki – naglašava Đukovićeva.

 

Kako ona ističe za Glossy, najčešći psihološki faktori su sledeći.

 

• Izrazito nisko samopouzdanje se navodi kao važan faktor razvoja ovog poremećaja.
• Potreba za perfekcionizmom u mnogim askpektima života i rigidan način razmišljanja.
• Depresija, anksioznost, bes, usamljenost i osećaj praznine.
• Osećaj nedostatka kontrole nad životnim okolnostima i osećaj neadekvatnosti.

 

Tu su i socio-kulturološki faktori, a psihološkinja izdvaja sledeće:

 

• Kulturne norme koje stavljaju akcenat na fizički izgled, a zanemaruju unurašnje kvalitete.
• Definicija lepote koja uključuje isključivo muškarce i žene sa specifičnim fizičkim karakteristikama.
• Kulturne norme koje forsiraju i cene mršavost i „perfektno telo“.
• Forsiranje dijeta u medijima koje obećavaju rapidno gubljenje kilograma.

 

Prema njenim rečima, od izuzetne su važnosti interpresonalni faktori, odnosno kako se ponašamo u kontaktu s drugima, kako se okolina ophodi prema nama i imamo li teške traume. Kako ističe, takvi faktori su:

 

• Poteškoće u iskazivanju emocija i osećanja.
• Porodični problemi i narušeni međuljudski odnosi.
• Žrtve vršnjačkog nasilja, ismejavanja na raćun fizičkog izgleda izgleda.
• Žrtve seksualnog i fizičkog zlostavljanja.
• Porodični faktori kao što su gojaznost u porodici, preokupiranost hranom i težinom, nerealistična očekivanja od deteta.

 

BONUS VIDEO

Depresija je opakija nego što mislite