Kako ih prepoznati, preduprediti, kontrolisati? SVE o napadima panike i anksioznosti što morate znati zbog sebe i drugih

Često čujemo da je neko doživeo napad panike ili anksioznosti, ali se ovi termini neretko pogrešno koriste. Kako zaista izgledaju ovi napadi i šta je potrebno znati da bismo se s njima lakše izborili?

U savremeno doba, kada je stres neizostavan deo naše svakodnevice, sve se češće mogu čuti iskustva ljudi koji su se suočilii s paničnim napadima ili anksioznosti.

 

Ipak, veoma je važno znati da nije svaki osećaj brige i straha ni panika ni anksioznost, kao i kako se prepoznaju situacije kada zaista nastupaju ovakvi napadi.

 

Po čemu se napadi panike i anksioznosti razlikuju, možemo li ih na neki način preduprediti ili skratiti njihovo trajanje, kao i kako postupiti ako neko u našoj blizini prolazi kroz ovakvu epizodu, pitali smo psihološkinju Anitu Đuković.

 

• U čemu je razlika između napada panike i anksioznosti?

 

Glavna razlika između anksioznosti i napada panike je u trajanju i intenzitetu simptoma. Anksioznost može trajati duže vreme i simptomi mogu biti manje intenzivni, dok panika obično traje kraće, ali sa izrazito jakim simptomima.

 

Napad panike je akutni napad intenzivne anskioznosti koji može trajati od nekoliko minuta do sati. Simptomi panike mogu uključivati ​​hiperventilaciju, drhtanje, osećaj gušenja, znojenje osjećaj gubitka kontrole i depersonalizaciju.

 

Anksioznost se odnosi na osećaj neprijatnosti, zabrinutosti ili nemira, obično u vezi sa stvarima koje se mogu dogoditi u budućnosti ili u nepoznatim situacijama. Ovo stanje je uglavnom hronično i može uzrokovati fizičke simptome poput lupanja srca, znojenja, stomacnih problema i napetosti mišića.

 

• Javljaju li se oni samo kod ljudi koji već imaju anksiozni poremećaj ili mogu da se dogode bilo kome?

 

Osobe koje već pate od anksioznosti ili paničnih poremećaja imaju veću verovatnoću da će doživeti napad panike. Ako nisu povezane sa aknsioznošću, uglavnom se javljaju kod osoba koje su doživele neki veliki stres (smrt bliske osobe, velike promene, bolest), kod zloupotrebe droga i straha od javnog nastupa itd.

 

• Postoji li način da se ovaj napad predupredi?

 

Napadi panike često imaju specifične okidače, poput situacija, mesta ili ljudi koji izazivaju anksioznost kod osobe.

 

Simptomi kao sto su lupanje srca, zbunjenost, jak osećaj straha od ludila i gubitka kontrole mogu da budu prethodnici napada panike, kao i sastavni simptomi samog napada.

 

Identifikacija okidača, promena u percepciji, rad na sebi u velikoj meri pomaže da se napad panike predupredi, a i u potpunosti kontrolise

 

• Može li na neki način da se skrati, ubrza, postoje li tehnike kako se izboriti ili moramo da čekamo da prođe?

 

Kada se napad panike već dogodi, teško je kontrolisati situaciju, pa je od velike pomoći prepuštanje i prihvatanje situacije.

 

Važno je i da osoba osvesti da li napadu panike nešto prethodi, koje su to misli, mesta ili obrasci ponašanja koji uvek dovedu do napada, kao i to kakva je prirodu samog napada, koliko dugo traje i šta osobi obično pomaže da on brze prođe jer je to za svakoga različito.

 

Bilo bi dobro da osoba uvežba da u tim situacija diše na određen način i da fokus sa sebe pomeri na okolinu obraćajući pažnju na to gde se trenutno nalazi, kakve je boje, ljudi i predmeti okružuju .

 

Takođe je od značaja da, ukoliko je u prilici, potraži pomoć i razgovara sa bliskom osobom.

 

• Kako pomoći osobi koja doživljava napada panike i(li) anksioznosti?

 

Važno je da budete nežni i pažljivi prema osobi koja doživljava napad panike. Probajte da je razumete bez osuđivanja.

 

Pomozite osobi da fokus usmeri na okolinu, podsetite je na promenu u disanju i jako je bitno je da ostanete smireni kako biste joj pomogli. Nemojte paničiti jer to može dodatno pogoršati situaciju.

 

Izbegavajte rečenice poput "Smiri se", "Nije ti ništa" i "Preteruješ". Budite prisutni tako da osoba zna da može na vas da se osloni i da vam veruje.