Poznate ličnosti i njegove brojne kolege i članovi porodice nisu mogli da zadrže suze na poslednjem oproštaju od Jagoša Markovića.
Pozorišni reditelj Jagoš Marković iznenada je preminuo u 58. godini, u svojoj kući na primorju.
Narodno pozorište u Beogradu ovom umetniku organizovalo je komemoraciju, kojoj su prisustvovali brojne njegove kolege, porodica i prijatelji, ali i bivša supruga.
Poslednje pozdrave čuvenom reditelju uputili su upravnici beogradskih pozorišta i mnogobrojne kolege, a na stotine ljudi odalo mu je počast uz višeminutni aplauz.
Među Jagoševim kolegama su se našli Radmila Živković, Nebojša Dugalić, Svetlana Bojković, Dragan i Aleksej Bjelogrlić, Isidora Minić...
Tu je bila i glumica Vanja Milačić, bivša Jagoševa supruga, koja se rasplakala
tokom govora koji je održala glumica Radmila Živković.
— Rano je, mnogo je rano. Ima jedna njegova fotografija u radnoj sobi, kao dečaka. Sedi za radnim stolom svog oca, drži olovku u ruci i gleda pravo u kameru. Ima šest ili sedam godina. Iz te fotografije vas gleda jedan čovek, a ne dete. Sa 6-7 godina je bio čovek, a kao čovek je bio jedno veliko dete. Mnogo je rano, nezamislivo. Užasno je. Znam kako je vama tu koji sedite i slušate nas šta ćemo da kažemo. Znam da svako od vas ima jednu fenomenalnu priču o našem Jagošu — počela je glumica.
— Da vam ispričam šta je bilo kad je bila sahrana Ljube Tadića, kome je Mira Stupica držala govor. On je ispraćao Miru sa groblje i držao je ispred ruke. Rekao joj je: "Miro, ovo je bio divan govor", a ona mu je kazala: "Ništa ne brini i tebi ću isto tako". I sad meni to stalno vrti po glavi. Smejao se i ispričao je to kao čudo. Sada dolazim u situaciju da govorim o Jagošu u ovakvom momentu, kao da mi je Mira prenela prenela svoju slučajno izgovorenu rečenicu — pričala je glumica, pa nastavila:
— Jagoš je imao svoj put, putiće, svoje morske struje. Putovao je svuda. Putovao je svetlosnim godinama. Strašno je što nikada više nećemo imati tu lepotu, bliskost i razumevanje. Sad se izvinjavam, ja govorim u svoje lično ime. Zvao me je gospođa Frojd, rođena Jung.
— Mi smo na ovoj sceni, bez reči uradili mnogo stvari. Razumeli smo se pogledom. On je bio ogledalo, moje, ali i svih nas koji smo sa njim radili. Gledavši sebe u tom ogledalu smo rasli zajedno sa njim, kao ljudi i profesionalci. To ogromno ogledalo je njegovo. On se ogledao u nama, a mi u njemu. Izgubili smo ogledalo. Puklo je — ispričala je glumica.
Tokom govora, Radmila se rasplakala, a glumica Vanja Milačić, koja je bila u braku sa Jagošem, takođe je zaplakala na ove reči.
— Toliko onoga što je Jagoš imao u sebi ne može da stane u jedno ljudsko biće, to je nemoguće izdržati. Toliku silinu osećanja, znanja, intelekta, metafizike... Bio mi je prijatelj, drug, bila sam mu i mama i sestra i tetka. Vodili smo svakojake razgovore. Naše nadrealne slike smo razmenjivali i videli nešto iza. To je sada izgubljeno i nisam još uvek spremna da to prihvatim.
— Rano je. Šteta je ogromna. Voleo je mnogo sve. Voleo je svoju decu najviše na svetu, svoju Suzanu, Taru i onu koja mu je rodila decu, Sanju... Bio je pun poštovanja. Jedan ogroman, širok čovek. On je zlo prikazivao preko dobrog. To je veličina jednog uma, koji je povezan sa emocijom, ne samo čista glava.
— Rano je. Tužna sam i to ne mogu da sakrijem. Tužna sam jer je ovo sada moja poslednja uloga kod Jagoša. Volim ga, njegovu decu, ženu, sve kolege koje su radile sa njima i one koje nažalost nisu imali priliku da rade sa njim. Ništa nije bilo jače od njega. Bio je jedan veliki gospodin. Jagoše, gospodine, hvala ti i nek ti je večna slava — zaključila je Radmila Živković u suzama.
Komemoracija je završena gromoglasnim aplauzom i ovacijama za Jagoša, a tada su se smenjivale suze i osmesi, pa se i Vanja nasmešila u čast poslednjeg aplauza Jagošu Markoviću.
Bonus video
Komemoracija Srđana Koljevića