telo vam šalje upozorenje

Često ih ignorišemo i mislimo da su bezopasni: 10 znakova da unosite previše ŠEĆERA

Ako primetite neki od ovih znakova, možda je vreme da napravite promene u ishrani.

Ako primetite neki od ovih znakova, vreme je da promenite ishranu.foto: Shutterstock/Africa Studio

Svi znamo da slatkiši nisu zdravi, da gazirani sokovi i zaslađena pića nisu zdrava, ali opet ih konzumiramo.

 

Kada preteramo, naše telo nam šalje skrivene znakove pored puta, a ako ih prepoznamo, vreme je da nešto učinimo.

 

U nastavku vam predstavljamo 10 potencijalnih znakova da unosite previše šećera:

 

  • Povećana glad i povećanje telesne težine

 

Ako unosite previše šećera, jedan od prvih znakova koji će vas upozorite jeste povećana glad.

Radi se o tome da telo brzo sagoreva šećer i namirnice bez proteina, vlakana i zdravih masti koje nedostaju većini slatkiša i grickalica što može da dovede do kompulsivnog grickanja.

 

Rezultati istraživanja navode da konzumiranje zaslađenih napitaka povećava telesnu težinu kod odraslih i kod dece.

 

  • Razdražljivost

 

Ako se osećate neraspoloženo, razdražljivo ili na ivici, stres možda nije jedini razlog - to može biti znak da jedete previše šećera.

 

Studija objavljena u januaru 2020. u časopisu "Medical Hipotheses" sugeriše da konzumiranje dodatog šećera može podstaći upalu, pogoršati raspoloženje i dovede do simptoma depresije.

 

- Obrok ili užina sa visokim sadržajem šećera bez proteina i masti brzo podiže nivo šećera u krvi, ali kako vaše telo žuri da sve to obradi, nivoi energije vam se smanjuju, zbog čega se osećate usporeno i razdražljivo - kaže trener za zdravlje Džesika Kording.

 

  • Umor i bez energije


Šećer se lako apsorbuje i vari, pa ako se osećate umorno, to može biti zbog količine šećera koju unosite u ishrani.

 

- Šećer je veoma brz izvor energije, tako da bez obzira na to koliko jedete, za 30 minuta ćete ponovo biti gladni, nemate dovoljno energije ili ćete ponovo tražiti energiju -  kaže nutricionistkinja Keri Stoner-Dejvis.

 

  • Žudnja za slatkišima

 

Ako žudite za slatkišima, možda ste zavisni od efekata koji šećer ima na vaš mozak.

Ako žudite za slatkišima, verovatno unosite previše šećera u organizam.foto: Dean Drobot/Shutterstock

Šećer cilja na centar zadovoljstva u mozgu, izazivajući porast takozvanog "hormona sreće" dopamina, kaže Kording.

 

Ovaj put u mozgu igra značajnu ulogu u izboru hrane koju donosimo, uključujući i uticaj na želju za šećerom.

 

Jednostavnije rečeno, konzumiranje šećera povećava dopamin, a sam porast dopamina može povećati želju za šećerom, što dovodi do začaranog kruga, prema istraživanju.

 

  • Visok krvni pritisak


Ako vam je dijagnostikovana hipertenzija, previše dodatog šećera u vašoj ishrani može biti doprinos.

 

Prema istraživanjima, konzumiranje napitaka zaslađenih šećerom ima značajnu povezanost sa visokim krvnim pritiskom i većom incidencom hipertenzije.

 

Ipak, Li upozorava da direktna uzročno-posledična veza nije pronađena.

 

Međutim, ono što naučnici znaju jeste da visoki nivoi glukoze mogu oštetiti sluznicu naših krvnih sudova, što olakšava lipidima poput holesterola da se zalepe za zidove krvnih sudova.

 

- Kada se to dogodi, dolazi do otvrdnjavanja krvnih sudova. Kada se vaši krvni sudovi otvrdnu, vaš krvni pritisak raste - kaže Li.

 

  • Akne i bore

 

Ako se borite protiv akni, možda bi trebalo da razmislite koliko šećera unosite na dnevnom nivou, predlažu sa Američke akademije za dermatologiju.

 

- Kontrola glikemije igra značajnu ulogu u zdravlju kože i akni - kaže Kording.

 

Na primer, jedna studija sugeriše da insulinska rezistencija može da utiče na razvoj akni.

Bore mogu da budu još jedan znak da konzumirate previše šećera.

 

Proizvodi sa previše šećera podstiču starenje kože, navodi se članku objavljenom u martu 2020. godien u časopisu Nutrients.

 

  • Bol u zglobovima

 

Ako primetite bol u zglobovima, možda nije u pitanju samo starost.

 

Prema istraživanju objavljenom u decembru 2017. godine u časopisu Arthritis Care & Research, među 24 procenta ispitanika koji su imali reumatoidni artritis i rekli da hrana utiče na njihove simptome, došlo se do zaključka da je hrana koja je uticala na njihovo stanje uglavnom uključivala gazirana pića i dezerte. 

Bol u zglobovima signalizira da preispitate šta unosite u organizam.foto: Wavebreak / Profimedia

- Konzumiranje previše šećera može dovesti do sistemske upale, što može dovesti do bolova u zglobovima - kaže Kording.

 

  • Problemi sa spavanjem

 

Ako imate problema da zaspite ili zaspite, možda nije loše da analizirate šta od hrane unosite tokom dana. 

 

Prema studiji koju je sprovelo 300 univerzitetskih studenata objavljenoj  2019. godine u American Journal of Lifestyle Medicine, loš kvalitet sna je značajno povezan sa većim unosom šećera.

 

Naši ciklusi spavanja i kvalitet sna su regulisani svetlošću i temperaturom prostorije, kao i kontrolom glikemije.

 

- Za nekoga ko hronično konzumira prevelike količine dodatog šećera, to može apsolutno da poremeti njihov ciklus spavanja i kvalitet sna - kaže Kording.

 

  • Problemi sa varenjem

 

Razloga za bolove u stomaku, grčeve ili dijareju može biti mnogo, a jedan od mogućih krivaca može da bude i previše šećera koji prouzrokuju iritantno crevo

 

- Osim toga, za one sa osnovnim zdravstvenim stanjima kao što su sindrom iritabilnog creva, Kronovom bolešću ili ulceroznim kolitisom, ili za one koji su imali operaciju želuca, šećer takođe može pogoršati gastrointestinalne simptome - kaže Keri Stoner Dejvis.

 

Ako umesto voća, povrća i žitarica od celih zrna stalno jedete namirnice sa visokim sadržajem šećera zamenjuju voće, povrće i žitarice od celih žitarica koja sadrže vlakna, zatvor takođe može biti problem.

 

  • Moždana magla

 

Problemi sa mentalnom jasnoćom, fokusom i koncentracijom i pamćenjem mogu da budu rezultat konzumiranja previše dodatih šećera. 

 

Iako je glukoza primarni izvor goriva za mozak, višak može izazvati hiperglikemiju ili visok nivo glukoze u krvi i da ima upalni efekat u mozgu i negativan uticaj na kognitivne funkcije i raspoloženje, kaže Kording.

 

Prema istraživanjima, poremećaji brzine obrade informacija, radne memorije i pažnje su pronađeni kod ljudi sa dijabetesom tipa 2 koji su imali hiperglikemiju.

 

Istraživanja sugerišu da isto važi i za ljude koji ne boluju od dijabetesa, a jedna studija jej otkrila da visok nivo glukoze u krvi ima negativan uticaj na kognitivno pamćenje, uključujući smanjenje odloženog prisećanja, sposobnosti učenja i konsolidacije pamćenja.